Menu

logo

Mašina koja iz mraka izvlači svetlost

Gospodin Pinokio
Iz mraka mašina, EP (Take It Or Leave It records, 2016.)
Piše: Ivana I. Božić

PinokioPostoje albumi koji vas osvoje na tren ali, ta početna dopadljivost vremenom izbledi i zamene je neki drugi tonovi. Sa druge strane, postoje i oni koji vam se, sa svakom narednom pesmom, polako uvlače pod kožu i, odjednom, shvatite da već po deseti put vrtite iste pesme. Takav je upravo EP „Iz mraka mašina“ niškog sastava Gospodin Pinokio.

Zvuk koji je baš opasno nedostajao muzičkoj sceni ne samo Niša, već i domaćoj sceni uopšte, ponovo je prisutan. I, za razliku od aktuelnih trendova reciklaže i bezidejnog prežvakavanja starih, proverenih pesma, Gospodin Pinokio je, kao i tokom svih ranijih godina svog prisustva na sceni, na nivou zadatka. Na EP-u su svega četiri pesme ali je u pitanju nov materijal benda koji ove godine obeležava dupli jubilej (petnaest godina aktivnog rada i dvadeset dve godine od osnivanja).

Novi materijal sniman je tokom marta 2015. godine u studiju u Makrešanu kod Kruševca sa producentom Zlatkom FatZed Petkovićem (bend Zaa). „Iz mraka mašina“ sadrži četiri nove pesme: „Stena“, „Šta god“, „Iz mraka mašina“ i „Zastoj u vremenu“. Album je dostupan na svim digitalnim platformama, kao i na kompakt disku za najvernije fanove odrađenog u vidu minijaturnog vinila. Na poleđini diska nalazi se i recenzija jednog od retkih autentičnih domaćih pisaca novije generacije, Dejana Stojiljkovića, koji, između ostalog, daje suštinu onoga što muzika Gospodin Pinokija jeste: “U vreme kada je rokenrol podlegao udarima tržišnih adžija, i kada je bavljenje istim postalo istovremeno i biznis i pozerstvo kao odraz očaja i bunta, Gospodin Pinokio jeste ta ‘Iz mraka mašina’ koja donosi sa sobom preciznu i ubitačnu svirku koja će vas prodrmati i naterati da se zamislite. U vreme kao što je ovo, ne treba tražiti više”.

Od svog osnivanja (sada već davne 1993. godine) pa do danas, bend je pretrpeo personalne promene, razvijao se muzički i stilski. Nakon pauze od gotovo jedne dekade, nastupom na Nisomniji 2010. godine u rovovima niške tvrđave, bend se zvanično vraća na scenu. Ali, ono po čemu je jedinstven – uvek aktuelni, britko iskreni tekstovi, rok zvuk u osnovi i pomalo setna boja glasa Igora Bogdanovića Šileta, ostali su pečat benda.
Slušanje pesama sa izdanja „Iz mraka mašina“ je poput pogađanja pravog trenutka za čitanje kakve knjige koju odavno želite da pročitate ali vam to nikako ne polazi za rukom. Prelazite stranicu za stranicom ali to je puki mehanički proces i emocija same knjige ostaje čvrsto zaključana negde između bezbrojnih redova. A onda, jednog dana, knjiga sama pronađe put do vaših ruku, i sa otvaranjem prve strane pokrene se magija reči i hipnotički vas opčini i uvede u neki novi svet. E, to je upravo bio slučaj i sa ovim albumom.

Opijajući, spori zvuk gitare, poput kapljice koja se razlaže po površini mirne vode, uvodi u prvu pesmu sa albuma „Stena“. Potpuno drugačijeg ritma je naredna „Šta god“, čiji optimistični refren odzvanja dugo, poput poruke onima koji dolaze, da je u životu najbitnije imati stav i u očiglednom haosu današnjice pronaći ravnotežu. Inače, ova pesma je odabrana da bude premijerni singl albuma, a za nju je snimljen i spot sa frontmenom kruševačkog benda Katabazija, Ljubišom Jovanovićem i ekipom iz aikido kluba „Trem“ na čelu sa Dejanom Stankovićem. Prijatna „Iz mraka mašina“ dodatno obogaćuje samu atmosferu na ovom izdanju, dok „Zastoj u vremenu“, poput prelomnog trena između noći i svitanja, poput prvih snopova jutarnje svetlosti, uspešno zaokružuje ovu muzičku priču svojim tempom.

Do nekog živog nastupa benda, ostaje da se vrti „Iz mraka mašina“ ali i obnovi gradivo sa albuma: „Plašim se i neću“, „Zapažanja“, „Buđenje“...

Add comment


Security code
Refresh