Menu

logo

Jesenji nokturno srca

Katatonia - The Fall of Hearts
Piše: Ivana I. Božić

Fall Of HeartsNakon četvorogodišnje pauze u stvaralaštvu švedski metal sastav Katatonia obradovao je poklonike svoje muzike novim albumom “The Fall of Hearts”, prvim posle izdanja iz 2012. godine – “Dead End Kings”.

Album se pojavio s proleća (objavljen je krajem maja) ali odiše jesenjim ritmom, prepun je boja, emocija, lirika se lančano nadovezuje iz pesme u pesmu i stvara jedinstven koncept svojstven izrazu kakav u osnovi i neguje Katatonia. Kombinacija poletnih progresivnih i strastvenih melodija od kojih vam srce zatreperi na trenutke, uklopljena je sa dosta akustičnih momenata i instumentacija, dok se distorzirane gitare pojavljuju tek toliko da naprave prijatan balans u atmosferi na albumu.

Prvi singl koji se zavrteo sa albuma, “Serein”, u osnovi predstavlja sve ono što ”The Fall of Hearts” zapravo jeste, iako je, generalno, teško izdvojiti bilo koju pesmu sa albuma zbog samog lirskog i instrumentalnog koncepta koji objedinjuje razmišljanja o žvotu, ljubavi i gubitku sa, na momente eteričnom, na momente snažnom muzikom.

Zreli, bogati tekstovi i dalje su nešto po čemu je Katatonia prepoznatljiva, kao i specifičan zvuk koji je u osnovi zadržan tokom svih ovih godina, a koji se iskristalisao još od sjajnog ostvarenja iz 2006. godine “The Great Cold Distance”. No, sada je sve to dodatno obogaćeno progressive elementima što se čuje već tokom prve, po dužini epske, sedmominutne numere na albumu - “Takeover” koja, poput pesme mitskih sirena, zavodi i uvodi dalje u album tako da vreme kao kategorija postaje jako relativno. I zaista, ceo album traje nešto preko sat vremena, ali pesme se prosto nižu jedna za drugom i ceo album zvuči potpuno neopterećujuće, kao da popunjava one delove koji nedostaju i stapa se sa slušaocem. Priču dalje vodi “Serene” finim tempom sa gotovo savršeno uklopljenim elementima koji je pomalo izdvajaju od ostalih. Ali samo na tren.

Kao nedosanjani san čiji obrisi se još uvek kortljaju negde po uglovima očiju, “Old Heart Falls” usporava tempo albuma istovremeno osvajajući slušaoca emocijom koja je protkana kroz svaki red teksta i upletena u svaku notu. Snažan narativ odlika je pesme “Decima” dok “Sanction” unosi snažnije rifove na početku pre prelaska u “mirnije vode”. Grubo posmatrano, “Residual” je pravo malo remek-delo, a “Serac” odiše jednostavnošću i virtuoznošću. Umirujuća “Shifts” prava je pesma za popodnevni odmor začinjen blagim treptajima sunca, dok “The Night Subscriber” savršeno upada u osnovu matrice koju album sledi. Lagano privođenje priče kraju najavljuje eterična “Pale Flag”, dok “Passer” direktno zaokružuje priču.

“The Fall of Hearts” poseduje izbalansiran odnos grandioznog i osećajnog, donosi svu onu opijajuću energiju benda kakav je Katatonia, koja prožima i obuzima, dok se emotivni tekstovi skladno stapaju sa sredinom.

Add comment


Security code
Refresh