Menu

logo

Emocije koje se ne mogu sakriti

Žarko Laušević – dvadeset tri godine kasnije na Filmskim susretima u Nišu
Piše: Dejan Dabić

zarko lausevic filmski susretiCentralni događaj 51. Festivala glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma koji je održan od 20. do 26.8.2016. godine u Nišu, bio je dolazak i trodnevni boravak velikog glumca Žarka Lauševića. Iako je bilo malo neizvesnosti u vezi sa njegovim dolaskom na festival (potpisnik ovih redova kao član Direkcije Festivala učestvovao je u prevazilaženju potencijalnog problema koji je mogao nastati u vezi sa cenom avionske karte na relaciji Njujork-Beograd dok je poznati glumac opet, sa svoje strane, učinio maksimalni napor kupujući znatno jeftiniju kartu od one koju je mogao, potvrđujući ne samo svoju glumačku već i ljudsku veličinu), na kraju se sve, ipak, dobro završilo - i za samog glumca, i za publiku, i za festival u celini.
Žarko Laušević najpre je proglašen za glumca pete festivalske večeri (za ulogu u filmu „Smrdljiva bajka“, scenariste i reditelja Miroslava Momčilovića), a pošto je dobio najviše glasova od svih glumaca večeri (za koje je na glasačkim listićima tokom festivala glasala publika na Letnjoj pozornici u niškoj tvrđavi), proglašen je i najpopularnijim glumcem čitavog Festivala. Zvanični žiri kojim je predsedavala glumica Sloboda Mićalović, a čiji su članovi bile njene kolege, Kalina Kovačević i Tanasije Uzunović, dodelio mu je i Gran pri NAISA za najbolje glumačko ostvarenja na festivalu. Posle dvadeset tri godine - i tadašnjeg Gran prija (koji se tada zvao) Ćele Kula za ulogu u filmu „Bolje od bekstva“, reditelja Miroslava Lekića - Žarko Laušević je ponovo nagrađen najznačajnijom nagradom našeg najstarijeg (domaćeg) filmskog festivala (i te 1993, baš kao i ove godine, publika ga je proglasila najpopularnijim glumcem festivala).

Sva tri njegova izlaska na scenu ovogodišnjih Filmskih susreta praćeni su ovacijama: prvi, posle završetka projekcije „Smrdljive bajke“ (koji je bio i najdirljiviji, jer je usledio posle toliko mnogo godina), drugi, narednog dana nakon proglašenja za glumca večeri i treći, završne večeri u vreme uručenja (nezvaničnih i zvaničnih) festivalskih nagrada. Niko tu nije mogao da sakrije uzbuđenje - kako je to Žarko i sam priznao - definišući „pomešana osećanja koja su se taložila u sve ove dvadeset i tri godine“ i konstatujući „da iza svega ostaje emocija koja se ne može sakriti“. Nakon prvog izlaska na Letnju pozornicu, Žarko je morao da ode sa scene da bi bile prekinute desetominutne ovacije. Euforija koja je stvorena njegovim dolaskom može se, možda, meriti samo sa zvezdanim trenucima Filmskih susreta i dolascima Elizabete Tejlor i Ričarda Bartona, i naših, tada najvećih glumačkih zvezda, Velimira Bate Živojinovića i Ljubiše Samardžića. U to vreme, publika u tvrđavi znala je da aplaudira po petnaestak minuta, pa su se glumci i po nekoliko puta poklanjali kao i Žarko ove godine, ali to je bilo neko drugačije vreme kada nije bilo ovoliko televizija, kada nije bilo interneta i kada su glumci (i pevači) bili veće zvezde od političara i starleta.

Na 51. Filmskim susretima u Nišu sve je kulminiralo nakon konferencije za novinare u Festivalskom centru šestog dana festivala kada je duže od pola sata Žarko Laušević potpisivao svoje knjige i slikao se sa obožavaocima (ekipa filma „Inkarnacija“ koja je bila sledeća na pres konferenciji imala je puno razumevanje za novonastalu situaciju - čak mnogo više nego neki novinari – pošto su razumeli da se pred našim očima spontano dešava veličanstveni događaj koji je režirao život i koji bi šteta bilo prekinuti insistiranjem na protokolu koji je ionako prekršen kada su u salu za novinare ušli svi zainteresovani, a ne samo akreditovani izveštači). Ako je trebalo da se desi nešto po čemu će 51. Filmski susreti biti upamćeni bolje je i ovako, pa neka slobodno neki pametnjakovići koji ni žurku nisu organizovali u svom životu, napišu kako je organizacija festivala bila neprofesionalna.

U filmu „Smrdljiva bajka“, scenariste i reditelja Miroslava Momčilović, Žarko Laušević tumači lik skitnice Mome („ne postoji grad na ovom svetu u kome nema takvih nesrećnika koji su odlučili da se izmeste, ili silom prilika ili svojom odlukom, iz regularnog života“, lucidno je primetio glumac na zvaničnoj pres konferenciji u Festivalskom centru, u zgradi Oficirskog doma). Iako je od tragične podgoričke noći zahvaljujući nizu raznoraznih okolnosti bio u prilici da igra na filmu („Nož“, reditelja Miroslava Lekića, „Ranjena zemlja“, reditelja Dragoslava Lazića), tek je uloga u „Smrdljivoj bajci“ pravi kreativni nastavak njegove karijere koja je nakon „Bolje od bekstva“ i „Kaži zašto me ostavi“, reditelja Olega Novkovića, tako brutalno bila prekinuta. Ali, u životu Žarka Lauševića postradanje i pokajanje su posle toliko godina zatvorili krug; podrška publike i nove poslovne ponude koje je dobio i u Srbiji, i u Crnoj Gori, pokazuju da su ipak u manjini oni koji nisu u stanju da prihvate Hristosove reči:„Koji je među vama bez greha neka prvi baci kamen“.

Add comment


Security code
Refresh