Menu

logo

Vera u bolju prošlost

Piše: Pavle Zelić
"Prometejev dnevnik"/"Projekat Herkules", Ivan Branković

prometejev dnevnikPoigravanje sa motivima kao što su tajni nacistički eksperimenti sa naprednim tehnologijama, uloga vanzemaljaca u nastanku civilizacije ili potrage za skrivenim artefaktima koji kriju ključ budućnosti su naizgled već bezbroj puta korišćene u raznim medijima popularne kulture, i na prvi pogled bi se reklo da tu nema šta da se doda posle Denikena, Indijane Džonsa i Marti Misterije. Ipak, možda je i najveće umeće dati nov i osvežen ugao gledanja na stare motive, pritom kapitalizujući na nostalgičnom sentimentu zbog kojeg su nam upravo takve priče bliske, drage, i važne. Jedan ovakav nimalo lak zadatak je pred sebe postavio Ivan Branković, mladi pisac iz Valjeva, koji se već ostvario u jednom sasvim novom pripovedačkom miljeu, onom vezanom za svet kompjuterskih igara. No, potreba za pisanjem sve zamašnijih knjiga kod ovog autora je očito velika, pa nam u manje od dve godine, daje i svoj prvi roman "Prometejev dnevnik", ali i njegov nastavak – "Projekat Herkules". Oba bi se mogla svrstati u onaj verovatno najzabavniji oblik SF-a, koji kombinuje poznate istorijske događaje, ličnosti i motive – uništenje Aleksandrijske biblioteke, pad Templara, nacistička istraživanja Vernera Fon Brauna, sa misterijama koje kriju tajna društva i opipljivim dokazima o posetama bića sa drugih svetova, a sve to uklopljeno u vratolomnu jurnjavu širom planete i začinjeno romantičnim podzapletom.

Radnja romana "Prometejev dnevnik" se vrti oko naslovnog dnevnika, u stvari misterioznih ploča sa informacijama o nastanku ljudskog društva koje nam je ostavio vanzemaljski "Prometej". Počev od antičkog doba, do Trećeg Rajha, pa i sadašnjeg vremena u kojem se dešava glavnina romana, artefakti ali i upotrebljiva tehnologija koja nam je ostala od posetilaca iz dalekog svemira predstavljaju iznova i iznova okidač za međuljudske sukobe, koji će na uzbudljive ali i tragične načine spojiti i protagoniste – agente Kolmena i Frenkija, mladog arheologa Anu Šaf, tajanstvenog mastermajnda Minha, pronicljivog kolekcionara Dragančeta i mnoštvo karakterističnih epizodista. Iako nas autor baca sa kraja sa kraj sveta, od Bolivije do Malmea, a posebno umešno rekonstruiše lokacije ali i likove iz bliže i davne prošlosti, najznačajnije scene čuva za domaći teren – odnosno Beograd, koji će biti poprište velikog raspleta.

projekat herkulesU nastavku koji nosi ime "Projekat Herkules", pak, glavni junaci Ana, Kolmen i Draganče bivaju ponovo uvučeni u opasne intrige vezane za nerazrešene porodične tajne i istorijske događaje čije pravo tumačenje tek treba da otkrijemo. Iako je nakon predaje Prometejevog dnevnika "Čuvarima Svetlosti" delovalo da zaslužuju miran život, nova pretnja u obliku "Apepovog reda" biva pokretač radnje koja će dati odgovore na pitanja od suštinskog značaja za našu planetu, koja je predmet poigravanja sila većih nego što možemo da zamislimo, oličenih u božanskim tuđinima Anunakijima.

Ono što je zajedničko za oba dela je intrigantan zaplet i naizmenična poglavlja koja se tiču pogleda u jednu zanimljiviju prošlost, sadrže uzbudljivu akciju i predstavljaju glavolomke koje rešavate zajedno sa junacima. Sve to zajedno ne dozvoljava trenutak predaha i poziva na čitanje svake knjige iz jednog daha, što je i najlepši kvalitet koji se može postići u ovakvom tipu popularne literature. Očigledno je takođe i autorovo obimno izučavanje istorije, nauke, mitologije i tehnologije, gde se zahvaljujući kombinacijama svega navedenog prave neočekivani spojevi i novi uglovi gledanja na dogme koje ograničavaju pogled na svet. Naravno da je ovo delo fikcije, ali kao i najbolja takva, poseduje i edukativnu notu, i poziva na dalja istraživanja i iščitavanja izvora koji su inspirisali i autora.

Add comment


Security code
Refresh