Menu

logo

I pošten čovek ispadne budala jer mora da igra igru bez morala

Partibrejkers, Sirotinjsko carstvo, Odličan hrčak, 2015.
Piše: Ivana I. Božić

SirotinjskoCarstvo"Čega se bojiš, sebe ili smrti?
Da li si živ, čoveče mrtvi?"
Partibrejkers – "Da li put znaš"

Nakon zaista duge stvaralačke pauze ispunjene brojnim nastupima širom zemlje, Partibrejkersi su objavili novi studijski album pod etiketom Odličan hrčak.

Pre samih zvaničnih promotivnih nastupa, neke pesme sa albuma "Sirotinjsko carstvo" publika je već imala prilike da upozna. Već tada bilo je jasno da Partibrejkersi znaju kuda vodi njihov put i da ne prave nikakve kompromise.

Svaki album konceptualna je celina u čiji nastanak i realizaciju je bilo uključeno dosta ljudi. Kako na unutrašnjoj strani albuma stoji, sve pesme napravili su Zoran Kostić Cane i Nebojša Antonijević Anton, za tekstove je bio zadužen Cane, dok su za aranžmane pesama potpisani Partibrejkersi kao celina. Miks i produkciju albuma radio je Boris Mladenović, koprodukciju Partibrejkersi, a postprodukciju Ivan Kljajić i Filip Kuranji (studio Hertz, Novi Sad, april 2015).

Album "Sirotinjsko carstvo" sastoji se od 11 pesama koje na prvi pogled, kada se iščitavaju naslovi na omotnici diska, ne govore mnogo. Međutim, na prvo slušanje otkrivaju koliko se međusobno prožimaju jer zajedno pružaju sliku ovog našeg sirotinjskog carstva (kako ga je Cane definisao).

Već od prve pesme, "Ne mogu da kapiram" gotovo da ne postoji trenutak da se prosečan slušalac ne identifikuje bar sa jednim delom teksta (a najčešće to bude kompletna priča). Javi se neki gorak osećaj u duši jer svi mi "osećamo u sebi krš i lom". Kroz svaku pesmu provlači se niz pitanja kojima Cane pogađa pravo u centar jer je on svestan činjenice da svi znamo odgovore i da ih čuvamo duboko u sebi plašeći se da ih izgovorimo glasno.

Prva strofa "Sitne love" bez pardona opisuje trenutne društvene odnose kod nas: "Baciće ti mrvu koju, baciće ti kosku svoju, dok ti puziš, foliraš, sa svojim životom žongliraš". Nema nekog preteranog lamentovanja, samo gole činjenice, koje se ređaju kako odmiče pesma.

"Ljubav ne zaboravlja" oslanja se na prethodnu pesmu i nastavlja priču dalje: "Okolina ti ne da ono što ti treba, dostojanstvo i osećanje čoveka". I bez obzira što "izgubio si sve, gubiš i sebe", ti "sjajiš i krvariš".

Pomalo umirujućeg ritma ali tekstualno nikako blaža, "Svakoga dana" plamti na putu do istine koju Cane polako otkriva: "Tražim čoveka među ljudima... tražim čoveka u sebi".

Epicentar pesme "Vrtim se" je, zapravo, svako od nas. Bolno pitanje: "Šta to donosi sutra kad danas je ovako?" započinje vožnju ličnog vrtloga čiji se obim polako povećava kako se misli dalje roje. I svi se vrtimo oko svoje ose jer ne znamo ni kuda ni kako: "Trošimo vreme na gluposti dok bežimo od budućnosti koja hrama za nama". Ali iz svog tog haosa rađa se jasna želja: "Hoću da rastem dok me smanjuju! Hoću da živim dok me sahranjuju! Hoću da živim!"

Središnje mesto na albumu nije slučajno ostavljeno za naslovnu "Sirotinjsko carstvo". Ona je neka vrsta kulminacije, definicija haosa oko nas, haosa u nama, iskonstruisane stvarnosti koja nam se nameće kao nešto što bi trebalo da bude život. "I pošten čovek ispadne budala jer mora da igra igru bez morala."

"Krš i lom" najkraće opisuje trenutno stanje duše svakog iole svesnog pojedinca (a takvih je sve manje i manje: "Oko mene utehu traže duše puste, duše prazne"). Otupeli smo od bola i "svakome je u srcu zaboden trn" i dalje se samozavaravamo i negiramo stvarnost: "Ubeđujem sebe da je sve u redu dok koračam po tankome ledu". Ipak, ostaje pitanje kao odjek u glavi: "Ko se to iza leđa ceri, ko se našoj patnji veseli?"

Opominjuća "Šta radiš?" upozorava da je vremena ostalo još i da nije kasno: "Pokaži se ko si, pokaži se šta si pre nego što zaspiš."

Bez obzira na celokupnu situaciju, nije sve izgubljeno. I dalje postoji iskra optimizma: "I to malo dobro je u odnosu na ništa". "I to malo" ispunjena je pitanjima koja treba da dovedu do odgovora. "Kakav je ovo život kada smo samo na trenutke živi? Šta te veže, šta te steže?" Ali, ne postoje samo pitanja, već se nudi i rešenje, izlaz: "Ponovo se rodi, ponovo oslobodi".

"Da li put znaš?" vodi dalje, ali ponovo su tu izbor i promišljanje. Ali ovog puta, namera je jasna: "Da me vodiš u pakao, tamo mogu i sam, ili u raj, da li put znaš?" Rezervni život ne postoji, traži se viza za raj.

Kao smiraj dana album i priču zaokružuje pesma "Paranoje". Kolektivna paranoja u koju smo dozvolili da nas uvuku manipulatori i totalno nas dezorijentišu, stvore nam privid da znamo kuda i zašto smo krenuli ali, "Paranoje paraju poverenje moje da biće bolje". "O, da li smo pogrešili kada smo rešili da razumemo šta se dešava?", jer, "i posle svega je sve isto."

Add comment


Security code
Refresh