Menu

logo

Da li DC gubi bitku od Marvela?

Sukob superheroja na celuloidnom nebu
Piše: Uroš Dimitrijević

marvel vs dcInvazija superherojskih filmova u poslednjoj deceniji sigurno nije slučajna, jer kako bi inače tematika koja je interesantna samo klincima i sredovečnim zavisnicima od pohovane piletine, postala tako mega popularna? Prosto, krupne ribe iz Holivuda su prepoznale kapital u momcima u helankama pred bankrotom, pa je tako čuveni Marvel kupljen od strane Diznija, dok je Warner Bros pikirao njihovog konkurenta – DC komiks. Ovom suprotstavljenom filmskom dvojcu je nekako pošlo za rukom i da navuku žensku publiku na filmove o likovima koji lete oko bloka jureći negativce, a, što je najvažnije, uspeli su i da zarade brdo love na tome.

Ali ako bi se uporedio rad ova dva studija, broj relizovanih projekata, ocena kritike, pa čak i sama zarada, uočljivo je da Sten Lijevo "čedo" trenutno vodi u ovoj trci.

Još od prvog dela "Ajronmena" i začetka njihovog filmskog univerzuma, tzv. prve faze, Marvel je ponudio fanovima kvalitet i kontinuitet. Zatim su usledili zasebni filmovi o skoro svakom od Osvetnika, koji će se kasnije ujediniti u bici za Njujork gde se početna faza i završava. Ali bilo im je potrebno neko vezivno tkivo između blokbastera, a producentima je trebalo još love, realno. Prva serija u saradnji Marvela i ABC studija – "Agenti ŠILDA" − u startu je bila na klimavim nogama, jer je više podsećala na još jednu klasičnu seriju sa špijunskom agencijom i elementima natprirodnog, nego na maestralni stripovski projekat koji potpisuje čuveni Džos Vidon. Ali kada je otkriven jasan moto serije ‘’Everything is connected’’, a radnja dovedena u direktnu vezu sa filmom "Kapetan Amerika: Zimski vojnik", oduševljenje publike je bilo neminovno. Marvelov univerzum je nastavio da se širi otvarajući svoja vrata nekim novim junacima, poput stripovski krajnje nebitnih "Čuvara galaksije", filma koji je odlično prihvaćen od strane kritičara i publike, osvojivši titulu jednog od najboljih ostvarenja ove franšize i postavši ujedno i jedini Marvelov film u kome apsolutno niko nije seksi, osim ako publiku ne čini društvo iz pet šopa, pa rakun sa glasom Bredlija Kupera ima neke šanse. A nakon odličnih rezultata koje je postigao Netfliksov "Derdevil" sa Čarlijem Koksom u ulozi Meta Murdoka, svi sa nestrpljenjem iščekuju Luka Kejdža i Džesiku Džons, u još dve serije o uličnim herojima koji su uzeli stvari u svoje ruke. Marvel već godinama vodi računa i o sjajnom kastingu, pa ne samo da su tu prisutne zvezde poput Roberta Daunija Džuniora i skoro angažovanog Benedikta Kamberbača, koji će portretisati Dr Strangea, nego su i režiseri uspeli da Krisa Evansa iz promašenog, egocentričnog Džonija Storma, transformišu u Kapetana Ameriku kakvog publika zaslužuje.

I dok se kase pune i popularnost raste, izgleda da jedino Marvelovi likovi i priče trpe posledice surovog kapitalizma. Naime, neki od najpopularnijih Marvelovih superheroja se nalaze van njegovog filmskog univerzuma iz čisto pravnih razloga. Kako Foks drži prava na serijale "X-men" i "Fantastičnu četvorku", ovi likovi ne samo da se ne pojavljuju u spojenom filmskom univerzumu, već ne smeju ni da se pominju, dok je reč "mutant" strogo zabranjena. Jedino je sa Sonijem napravljen kompromis oko Spajdermena, pa će Piter Parker (ali novi, još mlađi, pošto je Endru Garfild stekao pravo na vozačku dozvolu, pa je automatski ispao iz igre), pored solo projekta, naći svoje mesto u filmovima "Kapetan Amerika: Građanski rat" i u predstojećim nastavcima "Osvetnika".

Sa druge strane, ukoliko bismo izuzeli Nolanovu trilogiju o Mračnom vitezu (koja predstavlja sada već kultno ostvarenje koje se ne vezuje samo za određenog izdavača i filmsku kompaniju, već i za superherojski film uopšte), izgleda da nijedan DC-jev filmski projekat u poslednjoj deceniji nije doživeo čak ni približan uspeh. Zapravo, retko šta od toga se zaista može nazvati filmom. U čemu to onda DC ‘’greši’’?

Glavna tema rasprave koja se odvija među fanovima na društvenim mrežama i internet forumima tiče se spojenosti, tj. odvojenosti univerzuma koji se odvijaju na filmu i na televiziji. Za razliku od Marvela, čelnici kompanije DC odlučili su da aktuelne televizijske projekte poput serija Arrow, Fleš, Supergirl i Gotam drže odvojeno od filmskog univerzuma koji je započeo filmom "Man of Steel" Zeka Snajdera i koji će se nastaviti u dugoočekivanom "Batman V Superman: Dawn of Justice", gde će dva najpoznatija superheroja prvi put odmeriti snage na filmskom platnu.

Džef Džons, čuveni strip-scenarista koji se trenutno nalazi na poziciji kreativnog direktora izdavača DC komiks, kao razlog za odvojene univerzume navodi slobodu autora da naprave odličan film ili seriju, pritom se ne obazirući na ostale projekte koji mogi biti ograničavajući u kreativnom smislu. Politika DC-ja je da svojim autorima pruži potpunu slobodu kako bi oni bili u mogućnosti da ispričaju što bolju priču. Tako na malim ekranima možemo pratiti jednu priču o počecima Fleša sa Grentom Gastinom u glavnoj ulozi, dok ćemo 2018. gledati Ezru Milera u istoj ulozi, ali u potpuno drugom univerzumu. Takođe i serija "Gotam", koja nas šalje u tmurnu metropolu pre pojave Mračnog viteza i okorelih kriminalaca kakve poznajemo, nema nikakvih dodirnih tačaka sa prethodnim ili pak najavljivanim filmovima o Betmenu.

Ali ako se odvojenost univerzuma ne bi posmatrala kao nužno loša (u svetu stripa postoji više univerzuma i sve to funkcioniše bez problema), DC opet ima problem sa ozbiljnošću svojih projekata. U poređenju sa kompleksnim i mračnim pričama na koje su fanovi navikli u njihovim stripovima, serije poput "Arrow" i "Fleš" su, najblaže rečeno, mlake. Zapleti su banalni, dijalozi nalik onim u sapunicama, a scene borbe ponekad deluju toliko naivno da bi ih se i bolivudski režiseri posramili. Pojavljuje se ogroman broj loše odrađenih likova koje kreatori serije kao da su nasumično birali. Dovoljno je reći da u seriji "Arrow" glumi Brendon Raut, čovek koji je za samo četiri godine uspeo da upropasti kako lik Supermena, tako i Dilana Doga. Krajnji produkt su serije koje, najčešće zbog razlaza sa originalnom pričom, mogu biti interesantne jedino mlađoj i ne toliko stripovskoj publici. Jedino opravdanje za "mlakost" ovih serija može se naći u tome što se emituju na nacionalnim televizijama, pa bi svi oni koji traže nešto prljavije i nasilnije trebalo da kliknu na Netfliks.

Ono što takođe onemogućuje autore da se, s jedne strane, u potpunosti izraze, a sa druge strane naprave dobru seriju, jesu stroga pravila o pojavljivanju određenih DC-jevih superheroja u televizijskim projektima. Tako pojavljivanje Supermena nije dozvoljeno u CBS-ovim serijama, što dovodi u pitanje ’’logiku’’ serije "Supergirl". Kako predstaviti Supermenovu nećaku bez ikakvog pominjanja Supermena? Jedino ako bi ispričali istu priču samo u ’’ženskom rodu’’, ali tako nešto ne bi imalo smisla s obzirom na to da uspeh ove serije počiva pre svega na Supermenovoj popularnosti, a ne na negiranju njegovog postojanja. Ili da ga ubace samo kao tačku na nebu uz opasku "Vidite, Supermen! A, ne, već je odleteo, šteta". Isti problem će imati i serija "Teen Titans", čiji je glavni protagonista bivši Robin Dik Grejson. Kako je skoro nemoguće uključiti u priču Betmenovog sajdkika bez samog Betmena, autori će i ovde morati da pronađu alternativno rešenje.

Na osnovu beskonačnih rasprava po forumima, može se doći do zaključka da fanovi ipak mnogo više vole spojene univerzume i smatraju da DC sa ’’svak za sebe’’ filozofijom beži od odgovornosti. U tom slučaju, kada god bi nešto pošlo naopako, uvek bi se moglo ispraviti u nekoj drugoj ili potpuno novoj seriji.

Čak i kada bi se DC-jev televizijski univerzum u potpunosti otpisao i sve nade položile u filmske projekte, ponovo do izražaja dolaze negativne kritike fanova. Posle filma "Man of Steel", koji je kod publike izazvao različite reakcije, režiser Zek Snajder se odvažio da načini mnogo krupniji korak filmom o sukobu Betmena i Supermena. Nakon izbora gotovo anonimusa Henrija Kevila, koji se u ulozi čoveka od čelika solidno snašao, odluka da Ben Aflek portretira lik Brusa Vejna razgnevila je fanove širom planete. Ako se osvrnemo na njegov debakl sa "Derdevilom", potpuno je neobjašnjivo zašto bi iko za ovako zahtevnu ulogu uzeo jednog od najomraženijih glumaca među superherojskim fanovima. Istina je da je u "Derdevilu" trebalo da glumi slepca, ali ne u tom, prenesenom, smislu. Plus su tu i Džesi Ajzenberg kao Leks Lutor i Gel Gedo u ulozi Wonder Women, koji se takođe ne mogu pohvaliti naklonjenošću auditorijuma.

Iako publiku očekuje pravi CGI spektakl, mnogi su skeptični i po pitanju scenarija za film "Batman V Superman". Evidentno je da je Snajder pokupio dosta elemenata iz Milerovog "Povratka Mračnog viteza", ali kako će uspeti da sve to upakuje u jedan film i u priču uvede toliki broj likova (pored Wonder Women i Akvamena, kruže glasine da će se pojaviti i Fleš), ostaje da se vidi. Nije problem izostaviti priču o Betmenu, jer je već dobro poznata širem auditorijumu, ali na brzinu ubaciti još nekoliko superheroja u univerzum u kojem se ljudi još uvek iščuđuju moćima Supermena, deluje nelogično, barem u onom superherojskom smislu. Frenku Mileru se sigurno neće dopasti, pošto je priznao da je napuštao projekcije Nolanovih filmova jer, prema njegovim rečima, "to jednostavno nije bio Betmen".

Pored sukoba dvojice najvećih heroja, koji će rezultirati formiranjem Justice League, Warner Bros nam donosi i "Suicide Squad", film o antiherojima koji će obavljati najteže, gotovo samoubilačke misije, za agenciju Argus (nekakav lošiji pandan ŠILDU). Iako sam trejler ne obećava mnogo (mada je u jednom periodu imao veći broj pregleda od trejlera za "BvS"), dovoljno je videti briljantnog Džareda Leta kao Džokera i Margo Robi u ulozi njegove pomoćnice Harli Kvin. Samo uvođenje ovih likova u filmski univerzum je dovoljno, bez obzira na krajnji ishod filma i na to kako će se ostali glumci snaći u ulogama agenata samoubica.

Na kraju, kada se ovako sagleda, možda DC ide drugačijim, klimavijim putem od Marvela, ali jedno je izvesno – strip je konačno deo jedne mnogo šire priče, mnogo veće industrije nego što je ikada pre bio. O stripu se piše, diskutuje na forumima, priča na podkastovima. Sve veći broj serija i filmova sa superherojskom tematikom jasan je pokazatelj zainteresovanosti auditorijuma, ali i finansijskog potencijala koji su prepoznale velike produkcijske kuće. To, nažalost, znači i da može doći do zasićenja tržišta, tako da ovo što trenutno imamo nije večno. I trebalo bi da uživamo u tome, makar i uz ovakav DC, koliko nam razum to dozvoljava.

Add comment


Security code
Refresh