Menu

logo

Torzo

Brajan Majkl Bendis - Torzo
Piše: Željko Obrenović

torsoEliot Nes je verovatno najpoznatiji pandur koji je ikad nosio značku. Nebrojano je filmova koji su se bavili njegovom borbom protiv Al Kaponea i dobom prohibicije. Čak iako niste pomno pratili, teško da vam je promakao barem The Untouchables, koji je pisao genijalni Dejvid Memet, a režirao Brajan De Palma. Ili, ako ćete drugačije: u kom je igrao Kevin Kostner.

Budući da je Brajan Majkl Bendis najveći Memetov fan, ne čudi da je za svoj jedini strip koji se dešava u prošlosti kao protagonistu uzeo baš Eliota Nesa. Da stvar bude još zanimljivija, priča je zasnovana na istinitom događaju.

Pošto je Al Kapone završio u zatvoru, Nes se povlači u Klivlend po zadatku da očisti grad od korupcije. Već u prvih nekoliko dana, on otpusti pola pandura. Međutim, ono što će narušiti njegovu želju da izbegne novi veliki slučaj je ubistvo koje će uzdrmati javnost. Zapravo, ne jedno nego više njih. Naslov govori kako su žrtve izgledale, a u stvarnosti ubica nikad nije uhvaćen.

Žrtve je bilo teško identifikovati – a samim tim i početi poteru za ubicom – iz prostog razloga. Na margini Klivlenda postojao je Karton siti, s nebrojano stanovnika bez ikakvog popisa. A većina njih je bila u prolazu, tako da i kad bi neko nestao, niko ne bi posumnjao. Ako već nije mogao da uhvati ubicu, Nes je rešio da mu oduzme potencijalne žrtve, pa reaguje kao malo ekstremnija varijanta Đilasa i spali Karton siti.

Bendis spada u noviju generaciju američkih scenarista, koji su strip izvukli iz dubokog jaza. Iako je danas poznat najpre po radu na mejnstrim serijalima, počeo je kao scenarista-crtač crno-belih noar stripova. Najveći njegov kvalitet su svakako dijalozi, što i ne čudi ako znamo da su mu uzori Dejvid Memet, Vudi Alen, Eron Sorkin. Međutim, za razliku od svojih uzora, koji su mahom radili za film i TV, Bendis je imao još teži zadatak: da hiperrealistične dijaloge oživi na papiru. I on to radi bez premca. Dijalozi koje čitate su toliko auditivni da svaki glas možete jasno čuti. Bilo da su to glasovi likova, sa sve zamuckivanjima, zastajkivanjima, poštapalicama, ili, recimo, glasovi TV i radio spikera, Bendis će ih sve oživeti. I dok se lično ne uverite, nećete moći da zamislite o čemu govorim.

S druge strane, ono s čime se uslovno rečeno može reći da Bendis kuburi jesu zapleti. Naprosto, čini se da su mu likovi i dijalozi mnogo bitniji od same priče i njenog razrešenja (daleko od toga da su mu priče loše). Zato je možda zanimljivo reći da je kao saradnik na scenariju za Torzo potpisan i Mark Andrejko. A pošto je zaplet za ovaj strip nešto najbolje što je Bendis napisao, možda je sam Andrejko dodao dovoljno začina da magija profunkcioniše na najbolji mogući način.

Kada otvorite većinu Bendisovih stripova, odmah ćete znati ko je autor. A razlog je revolucija koju je doneo na polju kadriranja. Svaka njegova strana je pažljivo isplanirana, svaki kadar je na svom mestu. Pa čak i sami nepopunjeni kadrovi i njihovi oblici i raspored su dovoljno zanimljivi i originalni i bez crteža.

Takvu dinamičnost svake table niko nije postigao ni pre ni posle Bendisa.

Možemo da pretpostavimo da je na Bendisa u tom smislu, ali i crtačkom, najviše uticao Frenk Miler, zapravo njegov Sin City. Budući da je Miler već u Povratku mračnog viteza izvršio najveću revoluciju u kadriranju od postanka stripa. Međutim, sve što je Miler doneo, Bendis je mnogo unapredio, a scenaristički je osetno iznad Frenka.

Rani Bendisovi stripovi, kojima pripada Torzo, kasnije su mu omogućili proboj u mejnstrim, gde je sarađivao sa gomilom crtača, a sam više ne crta. Pa ipak, dovoljno je pogledati sjajni Alias ili Powers gde je svoj način kadriranja preneo i na druge crtače i gde je to podjednako dobro funkcionisalo kao i dok ih je sam crtao.

Torso će nam, pored elrojevske priče o poteri za ubicom, progovoriti o mnogo čemu. O statusu selebritija (što je Nes na svoj način bio), problemima homoseksualaca u policiji (Andrejko je inače gej-aktivista), odnosu muž-žena u tom periodu itd.

U obaveznu lektiru proizašlu iz Bendisovog pera spada i revolucionarni ran na Daredevilu, kao i svi pomenuti stripovi. Ali, ako se do sada niste susreli sa ćelavim scenaristom, možete da počnete sa Torzom, a dalje ćete već videti.

Iako su Bendisovi stripovi vredni svakog dinara, ako ste plićeg džepa, torenti će vam rado izaći u susret.

Add comment


Security code
Refresh