Menu

logo

Neobična superherojska priča

Nil Gejmen i Dejv Mekin - Crna Orhideja (Darkwood, 2015.)
Piše: Stefan Marković

"Ovo je vrt, spokojan i zelen.
Odnekud nešto bruji.
Neko je goreo.
Nekog više nema."

crna orhideja

Kada je na Sajmu knjiga u Nišu, neka devojka prišla štandu Južnog Darkwood-a i pitala prodavca kakav je strip "Crna Orhideja" i o čemu se tu govori, prodavac me je zbunjeno pogledao i pitao: "Kako opisati ovako nešto?" Jedino kao remek-delo superherojštine.

Koliko ste superherojskih stripova pročitali, u kojima glavni junak umire na prvim stranicama? Ne mnogo? Nijedan?

Upravo ovo se dešava u "Crnoj Orhideji", ostvarenju velikog Nila Gejmena i magičnog Dejva Mekina, koji je nedavno bio naš gost na beogradskom festivalu pop-kulture "Beokonu". "Crna Orhideja" jeste superherojski strip, ali vrlo neobičan superherojski strip; neobičan i predivan.

Nil Gejmen jedan je od onih koji su aktivno učestovali u renesansi američkog stripa, osamdesetih godina prošlog veka, kada su strip izdavači rešili da stripovi treba da se "uozbilje". Alan Mur oživljava "uspavano" Stvorenje iz močvare, a zatim objavljuje i "Nadzirače", a Frenk Miler objavljuje sagu o omatorelom Betmenu – "Povratak Mračnog Viteza", budući klasik superherojskog stripa. Nil Gejmen, u to vreme, dolazi na ideju da se pozabavi DC komiksovom superheroinom koja do tada nije imala naročiti komercijalni uspeh.

Suzan Linden-Trnov alias Crna Orhideja prvi put se pojavljuje u "Adventure Comics"-u, broju 428, a njene supermoći varirale se iz epizode u epizodu: bila je otporna na metke, mogla je da leti i imala je super-snagu, ali je za njen lik bilo najvažnije to što je mogla da se maskira ili bolje reći, preobrazi, u bilo koga. Posle 430-og broja "Adventure Comics"-a, pojavljivala se samo sporadično, kao epizodista u poznatim strip-serijalima. Ono što je definisalo njen lik, bilo je to što se nije znalo njeno poreklo.

I upravo to je Gejmen želeo da promeni – odupirući se tezi, koju je Alan Mur stavio u usta Džokera, u grafičkoj noveli "Ubistveni vic", a koja glasi: "Ako već moram da imam prošlost, biram da ona ima višestruke izbore." – dao se na ispisivanje skica o poreklu, o prošlosti i tome šta Crnu Orhideju čini Crnom Orhidejom. Poslao je predlog tadašnjoj urednici DC komiksa, Karen Berger, na šta mu ona sa velikim ushićenjem šalje pismo, u kojem sa neskrivenim oduševljenjem prihvata Gejmenovu ideju (sadržaj pisma možete pronaći na poslednjim stranicama domaćeg izdanja).

Ovo je priča o nasilju. Okej, reći će neko, pa zar postoji superherojski strip bez nasilja; bez tabadžija i zlica, koje dobiju koju ćušku od junaka, zbog svog siledžijstva. Ovde se ne radi o tome. Gejmen ide mnogo dublje, prodirući u samu srž nasilnog ponašanja i šta ono pokreće.

U "Crnoj Orhideji", istoimena junakinja, na samom početku umire vrlom brutalnom smrću, a onda se kao produkt uspešnog eksperimenta Fila Silviana, rađa potpuno nova Crna Orhideja, koja zadržava sećanje pokojnice. I dok ona pokušava da dokuči ko je zapravo i da li je više čovek ili biljka, Leks Lutor u njoj vidi potencijalnu zaradu, pa šalje svoje ljude da je uhvate. Ali ne juri je samo on: tu je i Karl Trnov, bivši Suzanin suprug, koji ju je i ubio dok je ona bila samo čovek. Sada izlazi iz zatvora i želi da ponovi ubistvo. Kroz stranice "Crne Orhideje", prodefilovali su Stvorenje iz močvare, Betmen, Otrovna Ajvi, Dr. Bolšum...

Strip je podeljen u tri epizode, a kroz ovo sentimentalno putovanje, u kojem se prepliću užasi današnjice i snoviđenja, vodi nas neverovatan crtež Dejva Mekina. Poznat najpre kao ilustrator naslovnica najpoznatijeg Gejmenovog serijala, "Sendmen", kao i po šizofrenom crtežu u stripu "Betmen – Ludnica Arkam", Dejv Mekin je bio jedini mogući izbor za vizuelno pripovedanje ovakve priče. Ta simbioza Gejmenovog narativa i Mekinove maestralne ruke, dovela je do nečega što zaista, sasvim neskromno, možemo nazvati remek-delom devete umetnosti. Darkwood je objavio visokokvalitetno, kolekcionarsko izdanje, velikog formata i sa tvrdim koricama. Na samom kraju stripa nalaze se skice, beleške i dokumenta Nila Gejmena vezana za ovo ostvarenje, što strip čini još bogatijim, a čitalačko uživanje potpunijim. Draško Roganović se i ovde pokazao kao izuzetan prevodilac, koji je majstorski prilagodio tekst duhu našeg jezika, a naročito u delovima gde Trnov pevuši stihove pesama (pravo je uživanje videti Trnova kako sa okrvavljenim nožem u rukama, peva "Ti si mi u krvi").

Add comment


Security code
Refresh