Menu

logo

Noar je prilagodljiv zanr

Intervju: Paul Tremblay
Razgovarao: Željko Obrenović

Paul G. Tremblay (rođen 30. juna 1971) američki je autor i urednik savremenog horora, fantastike i naučne fantastike. Tremblay je 2007. godine bio dvaput nominovan za nagradu Bram Stoker i u žiriju je za nagradu Shirley Jackson.

paul tremblaySve je više i više pisaca koji kombinuju različite žanrove i sve je više i više glavnotokovskih autora koji se bave žanrom. Da li imaš objašnjenje za to?
Definitivno nemam jedinstveno objašnjenje. Ali... mislim da je to odraz dve stvari. Prva, puno današnjih autora odraslo je uz knjige i filmove koji su žanrovski klasici, pa je logično da ti uticaji uplove u njihova dela. Drugo, uspon interneta i digitalnih medija učinio je razmenu popkulturnih ideja lakšom i eksponencijalno ubrzao proces.

Poslednjih nekoliko godina čitali smo noar kao spejs operu, noar kao fentezi, noar kao SF, noar kao distopiju. Da li ove informacije sugerišu krizu klasičnog noara ili njegovu širinu?
Širinu, definitivno. Noar je očito prilagodljiv. The Little Sleep je izašao 2009, kad se pojavila gomila uvrnutih krimi-noar romana (The City and the City Chine Mievillea, The Manual of Detection Jedidiahe Berryija, da pomenem dva) i ja sam to video kao odraz žanrovskog miksa (kao što sam gore pomenuo) i zdravosti krimi-noara. Teme i pitanja noara su vanvremenski, bez obzira na zamke.

Kad pomislim na The Little Sleep, na pamet mi padne i roman Sva siročad Bruklina, kao i film Memento. Da li su oni uticali na tebe i, ako nisu, da li možeš da navedeš druge reference?
Oboje su apsolutno uticali na roman. Naročito sam srećan što si pomenuo Memento budući da mi je to jedan od omiljenih filmova. Tema identiteta i sećanja, i kako su oni ispreplitani i povezani, nešto je što sam želeo da istražim u The Little Sleep i samom Marku Genevichu. Kao i u Mementu, sama priroda Markove stvarnosti urušava se i obnavlja svakom proteklom sekundom i svakim zaboravljenim sećanjem ili snom. Taj zastrašujući moždani prostor Lenarda iz Mementa i Genevicha iz The Little Sleep nam je mnogo bliži nego što bi to mnogi hteli da priznaju.

Kad dobiješ ideju, kako znaš da li je to kratka priča ili roman (i da li uvek znaš)?
Ideje za kratke priče su obično sadržajnije. Imam ideju početka i kraja i možda jedne akcione scene koja je krucijalna za kratku priču. Ideje za romane su obično amorfnije i veće, s problemima i konfliktima koji izbijaju iz osnovnog koncepta i za koje je potrebno više vremena i stranica da bi se razrešili. Kad smo kod toga, dve moje kratke priče završile su kao delovi dvaju romana, kao da sam isprobavao ili provežbavao ideje najpre u formi kratkih priča pre nego što ću ih razviti u romane. Delovi i teme There’s No Light Between Floors pojavljuju se u snovitim sekvencama The Little Sleep, a Growing Things je odigrala ključnu rolu u mom novom romanu A Head Full of Ghosts.

Neko je rekao da pisci danas ne bi trebalo da pišu romane koji bi se lako preveli na jezik filma već obrnuto, da pišu nešto što ne bi moglo da se ekranizuje?
Dopada mi se ta ideja, ali više brinem o tome da učinim sve što mogu da služi određenoj priči na kojoj radim. Ako priča zahteva nelinearnu prezentaciju, mračne umove, i stranice i stranice unutrašnjeg dijaloga, neka bude tako. Ako priča zahteva ubistvene dijaloge, brza poglavlja i vratolomni zaplet, onda joj to i treba. Lakše je reći nego učiniti, ali svaki detalj od fokalizatora, preko likova i setinga, do reči koje odabereš, tu je s jednom svrhom, a to je da služi priči. Daj joj ono što joj je potrebno.

Da li te zanimaju drugi mediji, kao što su filmovi, TV ili stripovi, da li si njihov obožavalac i da li bi se tamo oprobao kao pisac?
Voleo bih da probam da napišem strip iako sam potpuno nekvalifikovan za to. Zamlaćivao sam se s nekim scenarijima, ali nisam naročito dobar. Verovatno mi je bolje da se držim romana i kratkih priča.

Koji je poslednji dobar roman – ili zbirka priča – koji si pročitao, i žanrovski i glavnotokovski, i najbolji novi pisac kojeg si otkrio?
Dve zbirke kratkih priča. Horor zbirka After the People Lights Have Gone Out Stephena Grahama Jonesa i glavnotokovska (ali prilično mračna) Man V. Nature Diane Cook. Obe su odlični primeri izazovnog štiva. Tek sam nedavno otkrio Dianina dela i jedva čekam da pročitam još nešto.

Kako izgleda tvoj dnevni raspored?
Probudim se, pojedem činiju pahuljica i onda negde između pahuljica i ležanja u krevetu s knjigom pre nego što zaspim, pokušavam da uglavim malo pisanja. Voleo bih da svakodnevno imam isplanirano vreme za pisanje, ali nemam, naročito tokom jeseni i zime kada dnevni posao zauzima veći deo moga života. Tih dana nastojim da veći deo pisanja obavim noću, ali pokušavam da ukradem i koji sat po danu kad god se za to ukaže prilika.

Add comment


Security code
Refresh