Menu

logo

Prvi džez muzičar

Piše: Aleksandar Radovanović
Vek Džeza (19)

buddy boldenBadi Bolden je kod ljubitelja džeza poznat kao "otac džeza". On je bio pokretač i vođa prvog njuorleanskog džez benda, prvi istaknuti džez muzičar, prvi koji je svirao bluz i afroameričku muziku na plesovima i prvi "kralj" džeza. Priče o Boldenu su legendarne. Mnogi su tvrdili da je Bolden toliko glasno svirao kornet da se mogao čuti kilometrima naokolo.

Veći deo Boldenovog života obavijen je velom tajne, jer više podataka o njemu dolazi iz usmenog predanja nego iz pisanih dokumenata. Njegovi savremenici, crni džez muzičari, kao što su Dželi Rol Morton, Bank Džonson, Kid Ori, Bad Skot i Mat Keri, sačuvali su u svojim sećanjima, pričama i anegdotama uspomenu na njega. Ipak, postoje brojna neslaganja u vezi sa relativno malobrojnim činjenicama o njegovom životu: da li je pohađao srednju školu, da li je bio berberin, da li je bio izdavač tračerskog lista "Zrikavac", da li je sniman na početku dvadesetog veka, da li je majku ili svekrvu povredio kad je zbog mentalnog sloma postao nasilan, da li je imao sina i ćerku iz dve vanbračne zajednice?

Rođen je kao Čarls Džozef Bolden 6. septembra 1877. u Nju Orleansu, od oca Vestmora Boldena i majke Alis Harison. Boldenovo detinjstvo ni u kom pogledu nije bilo posuto ružama. Imao je samo 6 godina kad mu je otac umro od žute groznice. Sa deset godina seli se sa sestrom i majkom u predgrađe. Njegova majka je morala da prihvata bedne poslove kako bi izdržavala porodicu. I mada nema konkretnih podataka o njegovom detinjstvu, moguće je da je pohađao obližnju školu za dečake "Fisk", instituciju čuvenu po rigoroznoj disciplini i izvanrednoj muzici. Prve lekcije korneta dobio je od Manuela Hola, svog suseda koji se zabavljao s njegovom majkom. Mladi Bolden je sa porodicom redovno prisustvovao službama u baptističkoj crkvi "Svetog Jovana" gde su vernici, poneti spiritualima i himnama, upadali u emotivne zanose i valjali se po podu prožeti "Svetim duhom". Pored bluza, afrohrišćanska muzika će duboko uticati i na njega i na njegovu muziku.
Od 1894. počinje profesionalno da svira kornet, dakle nikad nije bio ni berberin, ni izdavač tračerskog lista, kao što su mnogi džez kritičari i istoričari, prepisujući jedan od drugog, tvrdili, mada u ono vreme nije bilo neobično da se muzičari bave i "profanijim" poslovima kako bi se izdržavali.

Oko 1895. organizovao je bend koji je postao uzor njuorleanskim bendovima. Bend se sastojao od jednog ili dva korneta, klarineta, trombona, kontrabasa, gitare i bubnjeva. Kornetu je data vodeća uloga, jer je taj instrument svirao i parafrazirao glavnu melodiju; trombon je bio kontraglas koji je širio melodiju karakterističnim glisandima; klarinet se ležerno izvijao i skakutao oko linija ostalih instrumenata; ritmički instrumenti činili su motornu snagu benda.

Pošto je bio profesionalni vođa benda, Bolden i njegova grupa svirali su za afroameričku populaciju u plesnim dvoranama Nju Orleansa, "Masonskoj sali", "Gloubu", dvorani "Džekson", u parku "Linkoln", na paradama, sahranama i u obližnjim mestima. Nju Orleans je još dok je bio pod francuskom upravom bio poznat kao grad plesa. Tako je bilo i u vreme kada je Bolden stupio na scenu. Devedesetih godina devetnaestog veka i beli i crni bendovi Nju Orleansa svirali su melodije raznih plesova, što je odražavalo rasni, kulturni i etnički konglomerat grada. Prema tome, muzika je svirana kao pratnja za valcere, polke, kadrile, mazurke i tada veoma popularan ples "u dva koraka" koji se izvodio uz melodije regtajma. Svedoci ističu da je Bolden svirao mešavinu konvencionalnih plesova i marševa, ali je bio prvi, i to je ono što je činilo razliku, koji je u svoj repertoar uneo bluz i adaptirao mnoge spirituale i himne koje je kao dečak slušao u afrohrišćanskoj baptističkoj crkvi.
Svi izveštaji govore da je Bolden svirao izuzetno glasno, skoro sve u sniženom B i, premda muzički nedovoljno školovan, njegovi improvizovani korusi, posebno njegovo grubo i ekspresivno sviranje bluza, duboko su pogađali svakog ko ga je čuo. Po mišljenju Kida Orija, Bada Skota i Mata Kerija, Badi je stekao slavu zbog svoje veštine u improvizaciji. Ori je rekao da "kad bi zaboravio pasaž, ubacio bi improvizacije u kojima bi slušaoci više uživali nego u napisanoj muzici". Trombonista Roj Palmer potvrđuje: "Badi se nikad nije oslanjao na pisanu muziku, sve vreme je improvizovao." On je možda znao da čita note, ali ne tako dobro, i u svakom slučaju svirao je iz glave. Bolden je takođe zaslužan za otkriće tzv. "Big Four" ritmičkog obrasca koji pruža više prostora individualnoj improvizaciji. Inkorporirajući ansambalsku improvizaciju i intonaciju bluza u plesnu muziku, Badi Bolden se s pravom smatra prvim autentičnim džez muzičarem. Prvim "kraljem" džeza.

Pre Boldena njuorleanska muzika je još uvek bila regtajm ili konvencionalna plesna i marševska muzika evropskog porekla kakvu je, na primer, svirao Badijev najveći rival Džon Robišo. Posle njega to je definitivno bilo ono što će se kasnije nazvati džezom. Kreolski klarinetista Žorž Bake živopisno se sećao svog prvog slušanja Boldenove muzike i njenog uticaja: "Iznenada Badi lupa po podu svojim kornetom kako bi dao ritam i...svirali su ’Make Me a Pallet’. Svi se dižu i viču: ’O, gospodine Bolden, sviraj za nas Badi, sviraj!’ Ništa slično nisam ranije čuo. Ja sam svirao na ’legitiman način’. Ali ovo je bilo nešto što me je uvuklo. Popeli su me na binu i svirao sam s njima. Posle toga, nisam tako često svirao na legitiman način."
Boldenov bend je verovatno bio zapažen po svom neobuzdanom ansambalskom stilu. Muzika je bila sirova mešavina plesova, spirituala, marševa, bluza i ranog "reg" ritma. Uzeli su tradiciju skladne evropske muzike i u nju ubacili puno improvizacije, lascivnosti, uzvika i mračnog ritma bivših robova.

Kanadski pisac Majkl Ondači u svom inovativnom i briljantnom romanu o Badiju Boldenu ovako opisuje jedan od nastupa benda: "Primoravao bi bend da svira tako glasno da je muzika tekla niz ulicu, govoreći: ’Korniše, hajde, izbaci ruke kroz prozor.’ Cele noći i celog turobnog jutra svirali su sve glasnije a note bi svakog progorele i sagorele, zaboravljene u telu jer bi ih progutala neka sledeća, Bolden, Luis, Korniš ili Mamford bi ih slali sve dalje i dalje dok se njihova eksplozija vazduha, kako ih je on video, ne bi pretvorila u životinje koje se bore u prostoriji". (Michael Ondaatje, "Coming through Slaughter", 1976) Bolden je postao toliko popularan da je istovremeno organizovao nekoliko bendova. Dešavalo se da u toku jednog dana ili noći nastupi više puta širom grada. Njegova najpoznatija melodija bila je "Funky Butt" koju je pod nazivom "Buddy Bolden’s Blues" snimio Dželi Rol Morton. Ostale Boldenove omiljene melodije uključuju: "Make Me a Pallet on the Floor", "B-Flat Society Blues", "Careless Love", "Tiger Rag", "Sugar Blues", "Oh, Didn’t He Ramble", "Just a Little While to Stay" i "Lord, Lord, Lord, You’ve Sure Been Good to Me".

Godina 2008. će u svetu džeza zauvek biti zapamćena po velikom muzičkom otkriću. Jedini snimak Badija Boldena nije više stvar legende, već realnosti. Dok je 2006. student postdiplomac sa Univerziteta Kanzasa pomagao jednom meštaninu da očisti tavan, nabasao je na kutiju starih ploča. Ispostavilo se da je jedna od njih bila singl Badija Boldena iz 1903. godine. Ovaj dvominutni snimak pod nazivom "The Sky is Blue and so am I" otkriva nam Boldenovu uzbudljivu virtuoznost i muzički talenat ravan potonjim majstorima džeza. Intenzitet Boldenovog sviranja je, bez obzira na tehnička ograničenja opreme za snimanje tog vremena, prosto opipljiv.

Buddy Bolden 2Sačuvana je samo jedna fotografija Boldenovog benda, dosta oštećena, koja prikazuje muzičare kako dostojanstveno drže svoje instrumente. Ime fotografa nije poznato.
Bolden je u Nju Orleansu brzo stekao popularnost i slavu. Njegov dobar izgled i talenat posebno je privlačio žene koje su mu komplikovale život. Bolden je svirao i na ulicama čuvenog Storivila, kvartu crvenih lampi, ali ne i u bordelima (tamo su svirali pijanisti). Kornetista je ovde postao poznata ličnost, lokalni heroj. U to vreme je neuredno živeo. Bio je ozloglašeni ženskaroš i alkoholičar, iako je bio otac dva deteta iz dve vanbračne veze. Nije daleko od istine da su mu prostitutke besplatno nudile svoje usluge. Bio je upadljiv, razmetljiv i sve agresivniji. U stvari, nije se uzdržavao i nisu ga mučile moralne inhibicije.

Prema njegovim savremenicima, Bolden je 1906, kad je bio na vrhuncu karijere, počeo da pati od glavobolja i da se nepredvidivo ponaša. Takođe, počeo je da sumnja da neko u njegove lekove stavlja otrov. Pošto ga je njegova majka (jedan izvor tvrdi da je u pitanju bila svekrva) negovala i lečila, Bolden ju je bokalom udario po glavi i naneo joj površinsku ranu. Pozvana je policija i Bolden je kraće vreme proveo u zatvoru. Iste godine, 9. septembra, Bolden je ponovo uhapšen i optužen za gubitak razuma. Njegovo treće i poslednje hapšenje desilo se 13. marta 1907. Posle ovog hapšenja sudija je naložio da tridesetogodišnjeg Boldena odvedu u bolnicu za umobolne. Petog juna 1907. prebačen je u psihijatrijsku bolnicu u Džeksonu (Luizijana) u kojoj je proveo ostatak svog života.

Ima mnogo nagađanja o uzroku Boldenovog mentalnog sloma. Moguća objašnjenja su alkoholizam i satirijaza, sifilis, migrena i nelečena infekcija uva. Psihijatrijska dijagnoza koja mu je data u bolnici bila je "demencija prekoks, paranoidni tip", danas poznatija kao "paranoidna šizofrenija". Boldenu je bilo dozvoljeno da se kreće po bolnici jer ga nisu smatrali opasnim. Poznato je da je pomalo svirao svoj kornet. Jedan čuvar u bolnici je posvedočio da je povremeno svirao u bolničkom bendu i da je bio bolji od ostalih i glasniji od svih. Drugi tvrde da se nikad nije pridružio bendu pacijenata. Kako je vreme prolazilo, Boldenovo stanje se pogoršavalo. Postao je nekomunikativan i zatvoren. Stalno je razgovarao sa imaginarnim glasovima koje je čuo u svojoj glavi ili energično mahao rukama po vazduhu. Dodirivao bi stvari u bolnici kao da ide u inspekciju.

I dok je 1917. Badi Bolden već deset godina čamio u psihijatrijskog bolnici, neverovatna ironija je da je jedna tada ugledna kompanija ploča snimila belački sastav iz Nju Orleansa koji se zvao "Original Dixieland Jass Band", a muzika koju su svirali ubrzo je nazvana "džez".

Badi Bolden je umro 4. novembra 1931. od infarkta. Proveo je dvadeset četiri godine, skoro pola svog života, u psihijatrijskoj bolnici. Sahranjen je u neobeleženom grobu na groblju za siromašne "Holt" u Nju Orleansu.

Add comment


Security code
Refresh