Menu

logo

Put do slave

Piše: Đorđe Bajić

Režija: Robert Zemeckis
Uloge: Joseph Gordon-Levitt, Charlotte Le Bon, Ben Kingsley, James Badge Dale

the walkU bioskope je, pomalo stidljivo, stigao Put do slave (izvorni naslov: The Walk), novi film Roberta Zemeckisa, istinita priča o Philippu Petitu, mladom Francuzu koji je 7. avgusta 1974. godine hodao po žici razapetoj između dva tornja Svetskog trgovinskog centra. Ovaj nesvakidašnji podvig je u to vreme izazvao pravu senzaciju, a Petit je preko noći postao međunarodno poznato ime. Nakon rušenja Kula bliznakinja 11. septembra 2001. godine, zanimanje za Petitovu priču je podgrejano. Nakon hvaljenog dokumentarca Čovek na žici (2008), usledila je i igrana dramatizacija događaja u režiji čuvenog američkog reditelja Roberta Zemeckisa.

Zemeckis ima dugu karijeru. Poslednjih godina američki sineasta bio je prilično aktivan. Ipak, Lov na zeleni dijamant (1984), Ko je smestio Zeki Rodžeru? (1988) i trilogija Povratak u budućnost (1985-1990) i dalje ostaju njegovi najpopularniji i najvoljeniji filmovi. Srećom, najnoviji film je istinski dobar. Zapravo, Zemeckis je snimio svoj najbolji film u ovom milenijumu. Za njegove animirane ekstravagance nikada nisam previše mario (mada je Beovulf svakako bio zanimljiv pokušaj oživljavanja drevnog mita), dok je drama Let (2012) bila korektna, iako u celini ne sasvim zadovoljavajuća. Put do slave je dugoočekivani povratak u formu.

Ton filma je blago komičan, što je dobro. Postoji nešto bajkovito u Putu do slave, nešto što ovaj film čini posebnim i drugačijim. Zemeckis je i ranije voleo da menja žanrove i ton, ali nikada ranije nije snimio jedan ovako neamerički film. Zemeckis se od samog početka poigrava gledaocima. Film počinje tako što se Joseph Gordon-Levitt direktno obraća kameri/gledaocima. Njegov francuski naglasak je prenaglašen, na granici komičnog. Već ti prvi minuti jasno ukazuju da nas očekuje neobično filmsko iskustvo. Kako film odmiče, postaje sve očiglednije da je Zemeckis snimio film za svoju dušu. Nema u Putu do slave komercijalnih kalkulacija i povlađivanja prosečnom gledaocu. To je upravo i jedna od glavnih vrednosti ovog filma.

Gordon-Levitt je na prvi pogled neobičan izbor za glavnu ulogu. Tridesetpetogodišnji glumac je već dugo u poslu. Slavu je stekao kao dečak u sitkomu Treći kamen od Sunca, da bi se kasnije nametnuo pojavljivanjima u nizu zanimljivih filmova (Cigla, 500 dana leta, Početak, Ubica iz budućnosti, Grad greha: Ubistva vredna). Uz to, nedavno je sa uspehom režirao svoj prvi film i u njemu odglumio naslovnu ulogu (Don Džon). Put do slave mu je bio potreban kako bi učvrstio svoje pozicije. Zahvaljujući ovoj ulozi, u Holivudu će mu se, siguran sam, otvoriti mnoga vrata. U epizodnim ulogama se pojavljuju oskarovac Ben Kinglsey i lepa Charlotte Le Bon, glumica koja je prošle godine skrenula pažnju javnosti ulogom u biopiku Yves Saint Laurent. Dobra je to ekipa i Zemeckis zna kako da na najbolji način iskoristi talenat svojih saradnika.

Priča na kojoj je film zasnovan je čist zicer, ali nikako se ne sme zanemariti Zemeckisov doprinos. Svoje iskustvo sa 3D tehnologijom reditelj je u novom filmu iskoristio na najbolji mogući način. Treća dimenzija nije samo pomodni dodatak već je važna za priču i ukupni doživljaj. Zahvaljujući njoj, hod po žici deluje stvarnije, uzbudljivije – od pojedinih kadrova osetljiviji gledaoci mogu da dobiju vrtoglavicu. Završnica je vizuelno spektakularna i uzbudljiva iako u filmu nema eksplozija i akcije. Zemeckis je na najbolji način iskoristio trideset i pet miliona dolara koje je imao na raspolaganju. Film je u tehničkom smislu besprekoran, a vizuelni efekti dopunjavaju majstoriju na najbolji mogući način. U najkraćem - Put do slave je majstorija i jedan od najboljih filmova u 2015. godini.

Add comment


Security code
Refresh