Menu

logo

Bonton za gradski prevoz

Piše: Milan Dojčinović

bonton za gpŽivimo u donekle civilizovanom društvu u kome vlada paradoks – što veća želja za privatnošću to manja privatnost. Govoreći o privatnosti i o samospoznaji, nezaobilazno je pomenuti i JGP. Čovekov lični prostor, svojevrsni personalni mehur, ili kako to psiholog Hol zove – personalna distanca (od 45 do 80 cm od druge persone) biva vidno narušen korišćenjem gradskog prevoza. Personalni mehur najbrže puca u letnjim danima, kada vam opor miris narušava intimnu distancu (15 cm od druge persone), u predelu lica, izazivajući oslobađanje agresije. U još ekstremnijem slučaju, kada vam opor miris nadražuje sluzokožu nosa, a pritom guranje i lakatanje nadražuje ganglije, dolazi do momentalne želje za ekvilibrijumom (osećaj psihičke i fizičke ravnoteže). U tom smislu JGP može biti izvanredan metod da testirate svoje mentalno zdravlje.

Pre nego što dođe neko vozilo JGP-a, potrebno je stati na stajalište. Stajalište ćete prepoznati po žutom znaku ili klupici, ili pak, ako je neki pijanac prethodne večeri odvalio kolima stajališni inventar, prepoznaćete ga po grupi ljudi koja puši cigare i neprestano pilji u suprotnom smeru ulice. Prepoznali ste stajalište. Odlično. Sad se polako stopite sa tom grupom i piljite i vi u suprotnom smeru u nadi da ćete pogledom ubrzati dolazak busa. Kada je bus na vidiku, zauzmite svoje mesto na trotoaru i čekajte da stane, nema potrebe za bacanjem na šoferku. Autobus je stigao. Vi ste na trotoaru. Kako ući? Ne ulazite odmah, već sačekate da putnici iz autobusa siđu, ne skačete i gazite po ljudima kao da ulazite u japanski metro. Kada su putnici sišli, red je da vi uđete.

Ušli ste u autobus i postali građanin-korisnik usluga javnog gradskog prevoza. Šta sad? Prvo i osnovno je da se maknete sa vrata, kako bi omogućili drugim ljudima da cirkulišu, ulaze i izlaze. Imate dve varijante. Da sedite ili da stojite. Sedi se na sedištima a stoji se držeći se za ručku koja visi iznad vaše glave. Ako se odlučite da sednete, tragate za slobodnim sedištima, nikako za zauzetim. Kada ste uočili slobodno mesto krećete elegantnim korakom, a ne kao da na Olimpijadi predajete štafetu svom kolegi iz tima. Pazite samo da ne zauzmete mesto rezervisano za osobe sa invaliditetom ili trudnice. To mesto ćete prepoznati po nalepnicama pored tog sedišta. Ako nema na vidiku ni trudnice niti osobe sa invaliditetom, zauzmite to mesto i sedite sve dok se ne pojavi neka od navedenih osoba.

Kada ste elegantnim korakom zauzeli svoje mesto, oslušnite da li se kroz autobus čuje neki glas koji govori glasno: "Bez karte, moliću lepo!", "Ima li koga bez karte!?", "Bez karte narode!", "Ima li da je neko bez karte slučajno ili namerno!?" Uzvici će zavisiti od konduktera do konduktera. Kada ta osoba, sa legitimacijom okačenom o vrat, dođe do vas, kupite kartu ili recite: "Mesečna" – ako imate mesečnu. Ako osoba sa legitimacijom kaže: "Da vidim", dajte joj da vidi. Budite iskreni prema kondukteru jer kontrola vreba u civilu prilikom svake vožnje. Ako vas "uhvate" bez karte, moraćete da platite kaznu ili da se raspravljate sa njima i ubeđujete ih kako ste sad ušli, na ovoj stanici.

Na mestu, koje ste zauzeli, sedite mirno, učtivo, ne piljeći u ljude oko vas, sve dok na uhu ne čujete zapomaganje starije osobe i psovke. Kada se okrenete levo ili desno, u zavisnosti od pozicije na kojoj sedite, i ugledate stariju osobu pored vas, ponudite joj da sedne, inače će vam duvati u lice sve dok ne siđete ili dok se ne oslobodi neko mesto. Uzgred, ako se odlučite da stojite ili nema slobodnih mesta za sedenje, uhvatite se za šipku ili ručku i sinhronizujte se sa vozačem. Što je šofer žustriji u vožnji, to se jače držite za šipku ili ručku, kako ne biste prilikom naglog kočenja ili ubrzanja grlili ljude ili im padali u naručje. Još jedno važno pravilo je da zauzmete što manju površinu prilikom stajanja i da se krećete ka unutrašnjosti busa kako biste napravili mesta za još putnika koji ulaze. Ako u toku vožnje bude bila nepodnošljiva gužva, najbolje je da što čvršće stojite, da nabacite ludački pogled i gledate kroz prozor ili u pod. Kada dođe vreme da treba da siđete, pripremite se lagano i opet elegantnim korakom krenite ka izlazu, a ne kao da bežite od policijskih suzavaca na demonstracijama.

Kada ste sišli, ispunili ste misiju – uspešno ste se prevezli gradskim prevozom i naučili ste koristiti ovu uslugu na civilizovan i nedivljački način. Ponovite vožnju po ovim pravilima još nekoliko puta i uspećete u potpunosti da ovladate fenomenom JGP-a.

Add comment


Security code
Refresh