Menu

logo

Seljak slomljenog srca u velikom gradu

Mumfor & Sons – Wilder Mind (Gentlemen of the road, 2015)

Piše: Miloš Najdanović

mumford sonsMumford & Sons su postali poznati mahom zahvaljujući albumu "Babel" iz 2012. godine, koji je nagrađen i Gremijem. Sa samo dva albuma iza sebe, oni su uspeli da postanu stvarno veliki bend koji bez problema rasprodaje koncerte i osvaja publiku na kom god festivalu se pojavi. Nisu uživali nikakav uspeh kod kritike, ali su ih pojedinačni hitovi sa albuma i njihov interesantan folk rok i uglavnom veseo zvuk napravili miljenicima publike.

Prelazak u "naelektrisane" rok vode bend je video kao prirodnu ekspanziju svoga rada. Stoga je rad na novom albumu zahtevao i izvesne promene. Za početak, prekinuli su saradnju sa Markusom Dravsom. Pomalo i šteta, jer je Dravs daleko adekvatniji producent za ovu vrstu muzike nego što je bio za ono što su radili na prva dva albuma. Dravsova zamena za miks pultom bio je Ejron Desner, član benda The National, pa ne čude mnoge sličnosti između ova dva benda.

"Tompkins Square Park" postavlja ton albuma koji će se baviti ljubavnom vezom na ivici raskida. A ako na to ne gledamo kao na tipičnu ljubavnu vezu, već na raskid benda sa "Babelom" i folk muzikom, ova priča postaje daleko zanimljivija za posmatranje i analizu."Tompkins Square Park" je bombastičnija nego većina pesama na albumu. Iako ima tužnu priču, ritmična je i igriva. Kako kulminira, sve je energičnija, dok je na samom kraju naglo ne prekine sintisajzer koji se pretapa u narednu numeru "Believe", potpuno suprotnog tempa. Tiha, sintisajzer tugalica, preispitivanje ljubavne veze... Pesma koja nakon bridža i kratke gitarske solaže eksplodira, i tera vas da iz sveg glasa uzvikujete stihove I don’t even know if I believe... I don’t even know if I want to believe.

"The Wolf" je uzbudljiva, jednim delom podseća na njihove starije radove, a drugim je neodoljivo slična sa nekim pesmama benda National. Markus je na njoj nešto raspevaniji, a bubanj i gitara se krvoločno utrkuju. Naslovna numera "Wilder Mind" u prvi plan stavlja vokale, u čijem centru je Markusov hrapav i topao glas. Bend je uzdržan, i taj osećaj za razliku od prethodnog divljanja daje napet ton pesmi, baš kao i tenziju koja lirički predstavlja momenat raskida. Pesma "Just Smoke" legla je kao kec na desetku, iako ima tužni kontekst, vesele je melodije, sa pljeskanjem u pozadini... jedna simpatična prolećna pesmica, možda i skriveni dragulj na ovom disku. A onda taj optimizam zauvek sahrani naredna numera "Monster". Uspeli su da uhvate svu depresiju i gorčinu raskida, bilo to opijanje po barovima ili lutanje praznim ulicama.

"Snake Eyes" dobija posebno priznanje za aranžman i izgradnju pesme. Klavirski mirna pesma koja vas vozi. Smireni ste, zakoračili ste do zamišljenje start linije... udahnuli ste duboko... čuje se It’s in the eyes I can tell, you will always be danger i počinjete da trčite besciljno koliko vas noge nose.

Nostalgična, kafanska pomalo ("pabovska" bolje rečeno) je numera "Broad-Shouldered Beast", koja se osvrće na tu istu ljubavnu vezu, samo u nekoj srećnijoj fazi. I od svih na albumu nekako je najviše folkerska. A jedina akustična je "Cold Eyes", minimalistička balada Markusa Mamforda sa akustičnom gitarom (nisam našao podatak da li akustičnu gitaru sa njim svira Maršal ili je ovo one man show). "Ditmas" je samo na trenutak razbila monotoniju prethodnog bloka pesama, sa nešto veselijom bojom, ali je prekida već naredna "Only Love". Kao da jasno žele da drugu polovinu albuma naprave usporenom i depresivnom, što posle dužeg slušanja postaje jako naporno i ubija kvalitet ove ploče. Album završavaju u istom stilu, numerom "Hot Gates" čiji je naslov referenca na Ognjenu kapiju u Termopilskom klancu, mestu čuvene bitke između Sparte i Persije. Obložena je velom smrti i jednim delom se nosi sa temom samoubistva. Jedan jako tužan kraj većim delom prijatnog albuma. Mumford & Sons je mrtav, živeo Mumford & Sons!

Dramatičnost oko toga što Mumford & Sons ne žele više da budu folk bend u realnosti i nije toliko strašna. Jeste to malo razočarenje na albumu, ali će, verujem, na koncertima biti zabavno i interesantno čuti miks starih i novih pesama (zbog čega pomalo mrzim sve koji će ih ovog leta čuti po raznim festivalima, kao npr. u Belgiji). Jedina velika razlika je što je bend bio najbolji u muzici kada ste prethodnih godina pomislili na folk rok, a sada su samo osrednji alternativni rok bend. "Wilder Mind" je smeo potez sjajnog benda, kao i prethodni albumi nije miljenik kritičara, ali verujem da publika neće biti razočarana. Samo malo strpljenja, i posle više preslušavanja zaljubićete se u njega.

Add comment


Security code
Refresh