Menu

logo

Vizuelni identitet je veoma bitan

Intervju: Nenad Tasić

Razgovarao: Aleksandar Nikolić Coa

deca u prahuI kao što nema dobrog hamburgera bez dobre lepinje tako nema ni kompletnog albuma bez kvalitetnog omota. O vizuelnom identitetu izvođača i izdanja ne treba trošiti puno reči. Da nema njih kakve majice bi klinci kupovali na vašarima!? Izlomljeno Slayer sa pentagramima, ogromno Pantera sa pesnicom koja razbija facu, AC i DC podeljeno munjom ili pak beli krstovi ispod Metallica logoa. Sve vrlo dobro poznato... A kako je muzička scena u opakom povoju i u našem gradu, javila se potreba da neko pomogne bendovima oko dizajniranja tih stvari. Značajno mesto svakako pripada Nenadu Tasiću Tasi koga ovoga puta nećemo da ispitujemo o Paydo Kommi ili Makeitlast solo projektu već o "zanatu" u koji se upustio pre par godina.

Otkud to da si počeo da se baviš ovim "zanatom" i šta je bila prva stvar koju si odradio?

Mislim da se nije desio neki ključni momenat kada sam počeo sa radom. Išlo je polako i postepeno da bi taj rad tek pre jedno tri godine poprimio ozbiljniju formu što se tiče kvaliteta i kvantiteta. Ali me je konkretno privukao vizuelni rad na muzičkoj sceni zato što me je grafički identitet bendova oduvek fascinirao i oduvek sam ga smatrao bitnim. Štaviše, sa nekih 12 godina sam albume birao po omotu (ispostavilo se da je to loša ideja).

Prvi radovi koje sam odradio su uglavnom bili logotipi i omoti mojih imaginarnih bendova sa kraja osnovne škole, koji su zbog uticaja muzike koju sam tada slušao izgledali poprilično "metalski", i ti radovi odavno nisu među živima. A prvi rad koji je pušten u virtuelni svet 2009. godine je bio omot za moj tadašnji bend Zemmti.

Kao muzičaru da li smatraš da ti je teže ili lakše da objektivno priđeš radu?

Mislim da to što sam muzičar nikako ne menja stvari oko prilaženja radu.

Radio si omote i plakate za dobar deo niške muzičke scene. Da li te angažuju i ljudi iz ostalih gradova?

Da, ne mnogo, ali da. Mislim da ta priča tek kreće da se siri. Sarađivao sam sa bendom By-Pass iz Pančeva, projektom Kaschade iz Novog Sada i trenutno radim artwork za album benda Fluid Underground iz Vlasotinca. Pregovaram sa jos nekim bendovima, ali je jos rano da se o tome priča.

Koliko ti je bitan muzički žanr kada dizajniraš? Ili je sve jedno da li su u pitanju blekeri ili pankeri?

Nisam imao sreće da radim sa blekerima (iako želim) i pankerima. Meni žanr benda ne smeta, ali se često desi da bendovi koji rade muziku koju ja ne slušam imaju drugačije poglede na razne stvari, tako da ne dolazi uvek do razumevanja na keca, ali su čak i takve situacije retke. Činjenica je da ću brže i kvalitetnije završiti rad sa bendom koji kapiram i gotivim, nego sa kojekakvim fantomima.

Šta je lagodnije, da imaš odrešene ruke ili da bend ipak ima neku ideju i zahteva nešto konkretno od tebe?

Idealna kombinacija je: ako mi samo kažu par motiva i ostave me da radim, rezultat je tada najbolji. Nije zanimljivo kada bend isplanira sve do najsitnijeg detalja i svih boja, takve radove i ne potpisujem, jer sam u tom slučaju samo fizikalac. A ponekad je lepo imati potpuno odrešene ruke, pogotovo ako kontam bend. Najgora kombinacija je kada radim sa nekim meni nezanimljivim bendom, i nemam nikakve upute u rad. To je ćorsokak.

Koliko se uzdaš u sopstvenu ruku a koliko sajber kandže kompjuterskih programa?

m lastPa moji radovi se zasnivaju na fotomanipulaciji, tako da sam u potpunosti prepušten kandžama. U početku nisam ni hteo da pokušam da mešam crtež sa fotomanipulacijom, ali su crteži na mojim radovima sve prisutniji u poslednje vreme, pogotovo na posterima. Verovatno ću se u budućnosti vise skoncentrisati na kombinaciju te dve tehnike.

Šta koristiš od opreme?

Olovka/papir/skener/tabla/photoshop. Naravno, tim redosledom.

Koji ti je omiljeni cover među domaćim a koji među stranim albumima?

Veliki sam fan Travis Smith-ove saradnje sa bendom Katatonia. Svi omoti od The Great Cold Distance su veoma inspirativni. Ali morao bih da izdvojim za omiljeni njegov artwork za poslednji EP Kocytean.

A što se domaćih omota tiče, morao bih da izdvojim omot za Eyesburn-ov Fool Control. Omot me je oduševio na prvi pogled kada sam bio klinac i i dan-danas nisam promenio mišljenje.

Add comment


Security code
Refresh