Menu

logo

Kao ludi na brašno

Svet iz doba sitkoma

Piše: Pavle Zelić

The Big Bang TheoryGodinama unazad kvalitetna i orginalna televizijska komedija je konstanta na kanalima američkih televizija, a posredstvom kablovskih operatera i na našim TV prijemnicima, predstavljajući prijatno osveženje u odnosu na prežvakane domaće serije ili grozne alternative u vidu sve egzotičnijih sapunica. Ipak, i u ovoj sferi ima novina, i to nabolje. Ovde ćemo govoriti kako o preseku aktuelne produkcije, tako i o trajnijim vrednostima, u popularnim, ali i nekim možda ne toliko gledanim programima, kojima ćemo se u godinama koje slede rado vraćati i u reprizama.

Klasični sitkom, sniman u studiju i sa publikom, koji dominira decenijama, u totalnoj je defanzivi, i interaktivna, dinamična režija sa sve ambicioznijim zapletima i većim produkcijama je konačno došla da ostane i postane novi osnovni format. Takođe, odmah na početku je zanimljivo istaći da je dugo unazad izuzetno vitalna britanska scena u ovoj sferi u velikoj meri nestala sa radara, nadamo se ne zadugo. A šta je to što zaista dominira? Verovali ili ne, pravi kvalitet. Apsolutna nadmoćnost "Modern family" u pogledu gledanosti, nagrada i pohvala još od 2009. godine je samo još jedan dokaz da sinergija vrhunskog scenarija, jake glumačke ekipe, ali i što prostijeg osnovnog koncepta garantuje uspeh. Porodični konglomerat koji čine ostareli patrijarh sa novom mladom, seksi ženom (i dalje zanosna Sofija Vergara, dotad neotkriveni prvoklasni komični talenat) i dvoje nove dece, njegova ćerka u klasičnijoj porodici uz smotanog muža i troje tinejdžera i sin u gej braku sve sa usvojenom azijatskom ćerkicom − sa jedne strane je odraz potrebe da se dobro nasmeje na račun "evolucije" porodičnih koncepata, ali i u brojnim likovima daje nebrojene mogućnosti zapleta i komičnih situacija kroz ukrštanja odnosa, radnji i junaka.

Drugi sve popularniji pristup je fokus na jednoj određenoj temi ili grupi, nalik na "Bing bang theory" fokusiranoj na geek-ovsku kulturu u vidu grupice društveno neprilagođenih individualaca koji su nas nekako osvojili i, iako je serija već godinama u stanju kvalitativne stagnacije, nekako i dalje privlači neverovatnu gledanost. Pomenuti koncept dalje je istraživan i u serijama kao što je "League" (o ligi fantasy fudbala, od 2009), ili "Silicon valley" (HBO, od 2014). U ovoj drugoj, izvanrednoj i kratkoj seriji (prva sezona ima samo osam epizoda), fokus je na grupici IT-jevaca koji slučajno, radeći na muzičkoj aplikaciji, uspeju da razviju sistem za kompresiju fajlova i umesto da odmah prodaju otkriće za 10 miliona dolara, odvažuju se na razvoj sopstvene kompanije, u okruženju gde se za slavu i uspeh takmiče hiljade podjednako otkačenih genijalaca. Postoji stabilan priliv i "ozbiljnih" duhovitih serija na provokativne teme, pa je tako "Weeds" (2005-2012) o ženi koja je primorana na dilovanje marihuane, na neki način nasledio "Orange is the new black", takođe o ženi – sitnom kriminalcu koja odlazi u zatvor.

I stand-up komičari, kao nekad Džeri Sajnfild ili Rej Romano, i dalje imaju svoje mesto na sceni komičnih serija, a granica prema realnosti njihovih života je dodatno istanjena, recimo, u pitanju šoua svima omiljenog bezobraznika Luisa C.K. ("Louie", od 2010). A kada već pričamo o brutalnom humoru i pomeranju granica, ima tu još starijih originalnih, žestokih primera kao što je "It’s always sunny in Philadelphia" (od 2005) ili "Web therapy" (od 2008). Zanimljivo je da već godinama nekadašnji pioniri ovakvog humora - animirane serije namenjene svim uzrastima, iako sveprisutne, ostaju u drugom planu. "Simpsonovi", "South park", "American dad", "Family guy" - tu su i koliko-toliko drže nivo, makar dok se ne pojavi neki novi hit i na ovom polju. Ipak, svi ovi mastodonti od serija gledano po dugovečnosti (Family guy od 1999, South park od 1997, Simpsonovi od 1989!?!) imaju i dalje svoju vernu publiku, i povremeno čak uspevaju da nas šokantnim ili eksperimentalnim epizodama podsete na to zašto smo ih zavoleli i gledali sve ove godine.

two and a half menZavršetkom nekoliko izuzetnih, i izuzetno popularnih serija kao što su "The Office" (2005-2013), "30 Rock" (2006-2013), "How I met your mother" (2006-2014) ili pak odlaskom glavnog glumca zbog čega je serija trpela ("Two and a half men"), otvorio se prostor za neke nove pretendente na vrhove top-lista gledanosti i opšte popularnosti. Među njima se svakako ističe "Veep", sa Džuli Drajfus (poznatom nam još iz Sajnfilda). U popularnoj kulturi sasvim je uobičajeno za satiru da se pretvori u farsu. I stoga je izuzetno teško da se stvori satira koja istovremeno ismeva i hvali temu kojom se bavi u jednakim merama, kao što je to slučaj u ovoj izuzetno inteligentnoj parodiji američke visoke politike oličene u potpredsednici SAD i njenom kabinetu koji je, ako možete poverovati, smešniji čak i od naše političke scene na dnevnoj bazi.

Takođe, očigledno je da je potreba za humorističkom serijama tolika da ove pomenute, koje predstavljaju vrhunac kako na kvalitativnom, glumačkom i produkcijskom nivou jednostavno nisu dovoljne za konzumente kojima su ovakvi sadržaji neophodni na mnogo češćoj bazi od jednonedeljne. Zato je tu paleta ne tako dobrih serijala, koji su ili varijacija na postojeće, aktuelne i razrađene teme, kao što su porodični odnosi: "Last man standing", "Trophy wife", "The middle", mladosti-ludosti i drugarstva koje svi znamo šta znači – "Don’t trust the b.... in Apartment 23", "Two broke girls", "Friends with better lives", "Happy endings", ili pak na neku specifičnu temu, kao što je svet advertajzinga u "The Crazy ones" tragično preminulog Robina Vilijamsa. I na našim kablovskim kanalima dominiraju upravo ovakvi projekti, iako su uglavnom kratkog veka, od po sezonu-dve.

friendsČasni izuzeci koji još imaju šansu da dostignu i prestignu svoje uzore tipa "Prijatelja" ili "Svi vole Rejmonda" su svakako "New girl" i "Mindy project" u prvom, ili "Raising hope" u drugom, dok je očigledni i pravi nastavak "Office-a" svakako "Parks and recreation". Teške za kategorizaciju, ali svakako interesantne i vredne pomena su i serije koje se, bazirano na veličini zvezde koja ih nosi, bave problemima odraslih kao što su "Cougar town" sa Kortni Koks ili iznenađujuće iskren pogled iznutra na samu industriju u "Episodes" sa neuništivim Met Leblankom, mada čak i njega kvantitativno (ako ne i kvalitativno) prevazišao kolega mu iz "Prijatelja" Metju Peri, koji samo niže serije, ali bez da je ijednu uspeo da dotera makar do treće sezone ("Studio 60 on the Sunset strip" koja je čak odlična, "Mr. Sunshine", "Go on" i sada "Odd couple").

Zanimljiva pojava je i obnavljanje pojedinih kultnih serija na zahtev publike, koja se konačno nešto i pita kada su u pitanju sadržaji koje želi da gleda. U slučaju serije "Community" Dena Harmona, koji je najpre otpušten sa serije, na zgražavanje posvećenih fanova ovog izuzetno originalnog i pop-kulturom opsednutog serijala o grupi zgubidana na community koledžu. Usledila je razočaravajuća četvrta sezona, a viralna kampanja #sixseasonsandamovies je do sada rezultovala povratkom Harmona kao glavnog producenta na petoj sezoni, i, iako je posle toga serija ukinuta od mreže NBC, Yahoo!Screen je naručio 13 epozoda toliko priželjkivane šeste sezone. Još jači utisak ostavlja obnavljanje pravog rasadnika talenata koji je predstavljao "Arrested development". Iako je imala tek tri sezone (2003-2006), vremenom je njen kult samo rastao, rezultujući četvrtom sezonom posle čak sedam godina pauze. Imajući u vidu snagu video-stream kanala, a naročito kickstarter kampanja (npr. u slučaju filma baziranog na seriji o tinejdžerki-detektivki "Veronica Mars"), nije nerealno očekivati da se i u budućnosti pojavljuje sve više sadržaja samo zato što je dovoljan broj gledalaca to izričito tražio ili, štaviše, izdvojio neku simboličnu sumu koja se u masi pretvorila u dovoljna sredstva za pokretanje ili obnavljanje određenog projekta.

Na kraju, reći da je američka televizija bolja od američkog filma je fora kojoj već raste brada koliko je stara, ali u slučaju TV komedija ipak deluje donekle neobično. Duga suša u pogledu komičnih hitova u bioskopima, čemu je svakako doprineo i kalkulantski pristup velikih studija, čak je dovela do migracije komičara sa velikih ka malim ekranima, a kao što smo uverljivo dokazali u prethodnim redovima, očigledno je da je obezbeđena i fluidna smena generacija i kontinuitet kvaliteta, na opšte zadovoljstvo konzumenata sa svih strana Atlantika.

Add comment


Security code
Refresh