Menu

logo

Top lista - Najbolji niški albumi u 2014.

Top lista
Najbolji niški albumi u 2014.

Pišu: Miloš Najdanović i Aleksandar Nikolić Coa

Da cela priča o nezavisnim niškim izdavačkim kućama iz prošlog broja nije samo puko naklapanje, dokazuje i ova lista za čije sastavljanje nismo morali da mrdnemo dalje od naplatne rampe, odnosno od Niške Banje. Jeste bilo odličnih albuma u celoj zemlji, ali evidentno je da dobar deo njih dolazi upravo iz Niša. Možda se vinogradi neće složiti, ali prošlogodišnja berba je bila jako dobra za ove krajeve. Čak toliko da neki dobri albumi nisu uspeli da se uguraju na listu. One koje jesu pogledajte u nastavku i slobodno zanemarite redosled.

Eyot - Similarity

EYOT Similarity cd albumEyot je jedini, verovatno u istoriji savremene muzike, za koji možemo sa ponosom reći da je stekao status svetskog benda. Njihovu prepoznatljivu džez rok fuziju koju su još na startu karijere kritičari okarakterisali kao da „Nirvana svira džez“ na novom albumu su obogatili i duvačkom sekcijom zahvaljujući saradnji sa bristolskim bendom Get The Blessing i producentom Džimom Barom, koji je pre GTB svirao bas u čuvenom trip hop sastavu Portishead. Sve progresivniji, sve moderniji, sve bolji. Odavno prevazišli status niškog benda, ali opet ne zaboravljaju svoj grad, te često u njemu drže svirke. Kada već ne možemo u Italiji ili Dubaiju na džez festivalu da ih slušamo, makar možemo u našem Feedbacku, Pozorištu ili povremeno na bini Nišville džez festivala.

Dok7 - Ni 5 ni 6

dok7Nišlijama je ovo drugi album, ali prvi za veću izdavačku kuću, tako da napokon u prodaji imaju i fizičko izdanje diska. Novina je da je ceo album otpevao gitarista Milutin Popović i da je odradio dobar posao, u skladu sa svojim vokalnim mogućnostima i zahtevima muzike, ali svakako da tu ima prostora za napredak. No, to je u pank muzici u drugom planu, bitni su ritam i stihovi, a tu je kod Dok7 sve na mestu. Tekstovi se ne bave socijalno-političkim temama već svakodnevicom mladih ljudi i njihovih ličnih problema. Veselo, ritmično, pevljivo pod velikim uticajem popa i kalifornijskog panka. Preko toga, bend ima već zavidnu bazu fanova po Srbiji, pa čak i u Crnoj Gori kao pobratimski bend sa čuvenim Došli smo da sviramo. Plene energijom na bini, ne libe se da kažu šta misle i za razliku od mnogih pankera i u spotove ulažu dosta novca. Novi album proslavili su pred domaćom publikom u punom niškom Feedbacku sa mnoštvo gostiju iz drugih im bendova.

Greenfingers - Rhizome

GreenfingersNišlije nisu odavno mogle da se pohvale dobrim rege sastavima, a onda se pojavio Greenfingers. Vremenom su prerasli sam rege i postali mnogo širi bend od toga koji u svoju muziku uspešno umeće fank, rok pa i džez. Njihov debitantski EP, nažalost, možda je i jedino izdanje jer je od tada bend manje aktivan (neke glasine kažu i ugašen). Na „Rhizome“ sve je tehnički perfektno izvedeno, primetna je smirenost i strpljenje u snimanju i produkciji tako da se svi instrumenti i glas jasno čuju i prepoznaju. Veština sklapanja aranžmana je zadivljujuća, pogotovo multiinstrumentalne solaže, a čini se da je i harmonija u bendu u tom trenutku bila na zavidnom nivou jer su svi članovi imali svoju priliku da se predstave publici. Biće prava šteta ako ovo ostane jedino izdanje benda, jer je potencijal veliki i u sastavu deluje grupa jako talentovanih muzičara.

Marica - Subliminal

Marica SubliminalGrmljavina bubnjeva i trkačke gitarske deonice bombarduju um i šalju subliminalne poruke iz Niša. Svež treš metal sa juga Srbije predvodi harizmatični Marko Jocić Pupak, nekadašnji član benda Testator. Melodičan metal sa odličnim graul vokalima i instrumentalnom uvežbanošću zagarantovano će uzdrmati ovdašnje krajeve i metal scenu. Treba poraditi na izgovoru i malo na produkciji (pogotovo oko bubnjeva) da bi ovo bilo na zavidnom nivou. EP je tu samo da zagolica maštu, a prava žestina može se očekivati na njihovom debi albumu koji planiraju da objave u toku godine. Bend polako gradi svoju bazu fanova i imali su dosta svirki po unutrašnjosti zemlje i jednu veću u prestonici. Još su daleko od većih samostalnih svirki, ali će im odlično pasti metal festivali i klupske svirke sa mnogim bendovima iz iste branše metala.

Plastic Sunday - Komunikacije

Plastic Sunday KomunikacijeOno što je za Novi Sad Obojeni program, to je sve više Plastic Sunday za Niš. Napokon se pojavio naslednik debija “Radostan dan”. Sirovog zvuka, a opet produkcijski odličan, uvodi nas u surovost moderne Srbije, apatiju i melanholiju našeg društva. Niš je lep grad, ali ima svoje mračne strane koje indirektno „plastikaneri“ predstavljaju na „Komunikacijama“. Odličan garažno-psihodelični spoj koji osvaja publiku po mračnim klubovima Srbije u kojima “buntovnici” traže utočište i istomišljenike. Da su iz Beograda, uživali bi slavu Artan Lilija i sličnih bendova, a opet i pored toga su jako cenjeni na srpskoj alternativnoj sceni. Repetativna muzika sa mudima i rokenrol sa mišićima jedna su od odlika ovog odličnog benda. Prošle godine, po izdavanju albuma, napokon su prešli granice Srbije i odradili prvu turneju po Sloveniji i vratili se puni pozitivnih utisaka. Nije isključeno da će već na leto obići ceo region možda i jedan deo Evrope, jer ovakav bend ima šta da pokaže na evropskoj klupskoj sceni.

Styptic - Noesis

Styptic NoesisAlbum na koji se svakako predugo čekalo konačno je objavljen. Celu deceniju Styptic je bio najdraži bend niške omladine (i ne samo omladine) koju je spajala ljubav prema grunge i alt metal distorziranim rifovima. Na izdanju se nalaze tek tri numere od ranije poznate policiji dok je čak 8 kompletno novih. Ipak, sve je to isproducirano iznova tako da je album stilski ujednačena celina koja je, može se reći, zasluženo gurnula bend u širu prepoznatljivost kada je ostatak zemlje u pitanju. Pored progresivnih aranžmanskih rešenja, albumom svakako dominira jedinstveni vokal Miodraga Brankovića, koji nije dočekao objavljivanje albuma u postavi benda. Ali dobro, ovako je jedna priča zaokružena a Styptic sa novim vokalom nastavlja da gura svoju priču ovog puta sa zvaničnim izdanjem iza sebe.

Paydo Komma - Strano

Paydo Komma StranoPrethodna godina bila je jako uspešna za ovaj niški trip-hop bend. Izdali su sjajan prvi album i to krunisali u krcatom Feedbacku na svojoj lajv premijeri u decembru. Iako malo manje “tvrd” i mračan u odnosu na debi EP, “Strano” ipak nosi količinu emocija i melanholije koju biste i očekivali od dobrog izdanja pomenutog žanra a sve to pojačano energijom jer je u pitanju punokrvni bend, a ne samo studijski projekat. Zaista jedno izdanje na koje Niš treba da bude ponosan jer se takav pristup muzici kod nas ne sreće previše često.

Kiša Kerozina - O ljudima i snovima

Kisa Kerozina O ljudima i snovima“Kiša” je postala u neku ruku samostalni projekat frontmena Marjana Stošića, pa zato i ne čudi doza introvertnosti u zvuku i lirici. Muzički je to i dalje alternativni rok sa elektro primesama, ali kao da je kritičkom elanu sa prethodnog izdanja neko natovario ranac prepun kamenja na leđa. To, zapravo, ne znači ništa dobro, ali za posledicu ima album koji pluta po prelepom očaju. Šta će se ubuduće dešavati sa bendom, teško da neko sem Marjana zna. Iz tih silnih negativnih emocija koje se osećaju na albumu možda se izrodi bes. Iz tog besa možda inat, a svi znamo da je to Srbima omiljena motivacija. Bilo kako bilo, čak i da bude onaj najgori scenario, bar je “Kiša” otišla sa otrovnim pljuskom koji će betonom popločani mozgovi pamtiti i na avgustovskom suncu.

Leer - akt I.

Leer akt IPrethodne dve godine obeležio je uspon žanrovski specifičnih muzičkih blogova koji su po celom svetu rasejali seme svega što ima prefiks “post” u sebi. Tako je i u ove naše ruralne krajeve došao silni talas postrock i postmetal bendova koji su svoje ime gradili u underground krugovima i na nastupima uživo umesto uzaludnim pokušajima da se nakače na neku od muzičkih televizija. Leer je jedan od domaćih odgovora na, sasvim zrelu, svetsku postmetal scenu. Najbolje u celoj priči, pored same muzike, je to što se bend odlučio na tekstove na srpskom i time se u startu izdvojio iz mase sličnih. Crna i teška atmosfera vlada ovim pesmama i ostavljeni ste na milost i nemilost tutnjajućim gitarama i zastrašujuće moćnim vokalima.

Suffering's The Price - Skull Tower

Suffering The Price Skull TowerUz Maričino i Limbovo izdanje svakako najtvrđi album u godini. Za razliku od ova dva pomenuta, koji više naginju publici odgojenoj na metalnim derivatima, STP će više prijati ljubiteljima hard-core zvuka. Preciznije u pitanju je beatdown hard-core album, što znači da je sve teže, sporije i krvožednije u odnosu na klasični hc zvuk. Momci nisu bili lenji pa su organizovali nekoliko koncerata širom zemlje i tako dokazali da nije nemoguće da neko iz Niša mrdne dalje od Aleksinca. A kako se dobar glas daleko čuje, tako je i zvuk ovih naših sugrađana dopao šaka jednoj belgijskoj izdavačkoj kući koja je i objavila album ostavljajući strancima da se pitaju šta je taj Skull Towert i da l' je onaj Sinđelić bio normalan.

Add comment


Security code
Refresh