Menu

logo

Travelator

Režija: Dušan Milić
Uloge: Nikola Rakočević, Boris Isaković, Khetanya Henderson, Jack Dimich, Đorđe Đoković, Branka Šelić, Slavko Labović, Milan Jovanović Strongmen

Piše: Đorđe Bajić

travelatorTravelator je konačno, posle brojnih peripetija, doputovao u domaće bioskope. Opšte je poznato da domaći filmovi ponekad provedu i po više godina u postprodukciji − novca nikada nema dovoljno i svakakve komplikacije su moguće i očekivane. Čak i ako imamo sve to u vidu, čekanje na novi Milićev film se zaista odužilo. Snimanje je počelo još 2009. i trajalo je uz prekide pune tri godine. Nakon toga su nastupili problemi u postprodukciji, rad na specijalnim efektima se odužio, pa je premijera morala da sačeka. U međuvremenu Dušan Milić nije sedeo skrštenih ruku − snimio je dve sezone serije "Folk", ali nije zaboravio ni na svoj treći dugometražni film (prva dva, Jagoda u supermarketu i Guča!, prikazani su 2003, odnosno 2006. godine). Napokon, pet godina nakon prve klape, Travelator je završen. Film je prvi put javno prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Montrealu gde je osvojio nagradu za inovacije, da bi, nedugo posle toga, u novembru 2014, počeo da se prikazuje i u Srbiji.

Na prvi pogled, Milić je imao siguran hit u rukavu. Nakon uspeha Malog Buda, izgledalo je da se publika vraća domaćem filmu. Foršpan Travelatora je bio veoma atraktivan i obećavao je, za srpske (ne)uslove, atipičan i zanimljiv film – pre svega, bila je tu upečatljiva stilizacija u refnovskom maniru (dobar deo filma se odigrava u neonu Las Vegasa), te uzbudljive akcione sekvence kakvih u srpskom filmu nije do sada bilo. Glavna uloga u filmu je poverena jednom od najcenjenijih i najzaposlenijih glumaca mlađe generacije Nikoli Rakočeviću (Šišanje, Krugovi, Branio sam Mladu Bosnu), što je, bar se tako činilo, još samo više doprinosilo dopadljivosti čitavog projekta. Nažalost, nešto nije kliknulo i posetioci nisu nagrnuli u bioskop. Zapravo, Travelator je imao šokantno lošu gledanost. Deo krivice je svakako na distributeru koji film nije dovoljno reklamirao i obezbedio mu odgovarajući broj projekcija, ali se ovaj debakl na blagajnama može objasniti i činjenicom da srpska publika nije bila spremna za film poput ovoga. Istina, Travelator nije klasični akcijaš već film koji žanr kombinuje sa umetničkim pristupom. U prve tri četvrtine Travelator je film stanja, a ne film zbivanja. To bi, obično, bio recept za katastrofu, ali su Milić i njegovi saradnici uspeli da iz postavke izvuku najviše što su mogli.

Priča Milićevog novog filma prati momka zvanog Slovenac (Nikola Rakočević), izbeglicu koji sa bolesnom majkom živi u Krnjači. Svoju tužnu egzistenciju Slovenac ublažava čestim posetama igraonici, a nedostatak novca rešava tako što za lokalne krimose obavlja prljave poslove. Kako bi nabavio novac potreban za majčinu operaciju, Slovenac prihvata zadatak koji će ga odvesti u Las Vegas. Pošto se u filmu prepliću dve priče (Srbija i Amerika), isprva nije sasvim jasno da li je lasvegaski segment deo stvarnosti ili je u pitanju uobrazilja glavnog junaka. Ovo poigravanje filmu daje dodatnu dimenziju i čini ga, bez obzira na prilično standardni zaplet, neobičnim i drugačijim.

Pored Milića i Rakočevića, posebne pohvale zaslužuju direktor fotografije Petar Popović, koji je u gerilskim uslovima (ekipa nije imala dozvolu da snima u SAD), snimio vizuelno maestralan film, zatim vešti montažeri Milena Predić i Lazar Predojev, kao i kompozitor Aleksandar Ranđelović. Što se glumaca tiče, pored Rakočeviča, koji je prisutan u gotovo svakom kadru, treba izdvojiti Borisa Isakovića, koji tumači Slovenčevu metu, i lepu američku glumicu/plesačicu Khetanyu Henderson. U nekim od sitnijih uloga su se našli glumci koji su poreklom sa ovih prostora, a karijeru uglavnom grade u inostranstvu: Slavko Labović i Željko Dimić alijas Jack Dimich.

Travelator nije slučajno u Kanadi dobio nagradu za inovacije. U pitanju je moderan film u kome ima dosta eksperimentisanja sa formom. Istina, Travelator je, kako sam već istakao, više film stanja nego film zbivanja. Prve tri četvrtine filma su izuzetno atmosferične, ali se tokom njih ne dešava gotovo ništa. Oni koji su u bioskopsku salu ušli očekujući akcioni spektakl – sigurno su bili razočarani. Travelator je, u svojoj suštini, kamerni umetnički film. Poslednjih petnaestak minuta Travelatora donose iznenađujuće vešto snimljenu akcionu sekvencu koja bi mogla da se nađe i u nekom američkom ili zapadnoevropskom filmu. Milić vešto poentira i krešendom okončava najbolji film u svojoj dosadašnjoj karijeri i najbolji film koji je srpska kinematografija ponudila u godini iza nas.

Add comment


Security code
Refresh