Menu

logo

Egzodus: Bogovi i kraljevi

Režija: Ridley Scott
Uloge: Christian Bale, Joel Edgerton, John Turturro, Aaron Paul, Ben Mendelsohn, Sigourney Weaver i Ben Kingsley

Piše: Đorđe Bajić

egzodusBože moj, pa zar Noje nije bio dovoljan? Početkom ove godine smo bili izloženi gotovo nepodnošljivom pokušaju Darrena Aronofskog da legendu o potopu uobliči u blokbaster − pokušaju koji se neslavno završio. Ne lezi vraže... Nakon bradatog Russela Crowa i njegove Nojeve barke, u bioskope je već stigao još jedan spektakl zasnovan na Starom zavetu. Očigledno da je porast interesovanja za takozvane hrišćanske filmove nagnao holivudske mogule da se i oni pridruže trendu, pa su drevne priče zapakovane u šareno visokobužetno pakovanje. Baš kao i u slučaju pomenutog filma Noje, Egzodus je pretenciozan i teško svarljiv, mada je, ako ćemo pošteno, za nijansu podnošljiviji od prethodnika.

U pitanju je skupa produkcija (zvanična informacija je da je film koštao 140 miliona dolara, ali se šuška da je potrošeno i više) u kojoj je opisan sukob Mojsija sa faraonom Ramzesom, te odlazak Jevreja iz Egipta i prelazak Crvenog mora. Film je prilično veran drevnom književnom predlošku, mada, naravno, ima i izmena i dopuna. Srpski zet Bale je sasvim dobar kao Mojsije, a isto ili slično se može reći i za ostatak glumačke podele. Nažalost, sa izuzetkom Balea i Edgertona (Ramzes), glumci u filmu su slabo iskorišćeni. John Torturo je u priči samo na kratko, na samom početku, dok je pojavljivanje stare Scottove saradnice Sigourney Weaver (Osmi putnik, 1492: Osvajanje raja) toliko kratko da se dobrim delom svodi na statiranje i pojavljivanje u dubini kadra. Sličnu sudbinu je doživeo i Ben Kingsley, dok su nešto bolje prošli Aaron Paul i Ben Mendelsohn. Specijalni efekti su, očekivano, dobri. Ridley Scott još uvek poseduje sposobnost da snimi vizuelno uzbudljiv kadar, to ne sporim. Najuzbudljiviji deo filma predstavlja senzacionalističko obojen prikaz deset egipatskih zala − pored žaba, skakavaca i ostale sitne gamadi, najezdi se pridružuju i krvožedni krokodili, pa Egzodus u tom delu postaje neka vrsta skupog treš horora, što je, istina, zabavno, ali se nikako ne uklapa u krovnu postavku. Novi Scottov film nije (evo jedne prigodne analogije) propast biblijskih razmera, ali je daleko od zadovoljavajućeg. Problema ima dosta, ali u najkraćem: priča ne funkcioniše kako treba, likovi su neuverljivi i film u svojoj drugoj polovini, bez obzira na grandiozne kompjuterske efekte, postaje naporan za gledanje.

Karijera Ridley Scotta je već dugo na stranputici, ali sedamdesetsedmogodišnji reditelj snima nesmanjenim tempom – zapravo, još je aktivniji nego ranije. U redu, režirao je on u novom milenijumu poneki zanimljiv naslov, setimo se Kruga laži ili Američkog gangstera, ali, noviji Scottovi filmovi uglavnom predstavljaju veća ili manje razočarenja. Prošlogodišnji Savetnik je bio zaista skandalozan, a poklonici naučne fantastike se još uvek oporavljaju od podnošljivog ali suštinski nezadovoljavajućeg kvazinastavka Osmog putnika − famoznog Prometeja. Scott već snima novi film (SF avanturu Marsovac) i priprema dva nova – nastavke Prometeja i Istrebljivača (ovaj drugi će, doduše, možda samo producirati, ne i režirati). Naravno, Scott će uvek ostati upamćen kao čovek koji nam je podario Osmog putnika, Istrebljivača, Pad crnog jastreba, Telmu u Luiz i Gladijatora. U njegovoj filmografiji ima zaista odličnih i važnih naslova, ali, tužna je istina, da neće biti zaboravljen ni njegov problematičan pozniji opus. Egzodus se sasvim lepo uklapa u drugi deo Scottove karijere – u pitanju je ambiciozan i skup film, krcat poznatim licima, produkciono raskošan i tehnički ispoliran gotovo do savršenstva. Ono što nedostaje je dobar scenario, a bez valjanog scenarija ništa ne vredi. Četvorica scenarista (Adam Cooper, Bill Collage, Jeffrey Caine i Steven Zaillian) su svojim postignućem potvrdili ono staro pravilo – mnogo babica, kilava beba.

Egzodus je posvećen uspomeni na brata Ridleya Scota, Tonyja, takođe poznatog reditelja, koji je pre dve godine izvršio samoubistvo. Znam da će ovo delovati bizarno i pomalo neprikladno, ali moram to da napišem... Tony Scott je zaslužio da mu bude posvećen bolji film od ovog koji se trenutno prikazuje u bioskopima.

Add comment


Security code
Refresh