Menu

logo

Hobit: Bitka pet armija

Režija: Piter Džekson
Uloge: Martin Friman, Jan Mekelen, Ričard Armitaž, Luk Evans, Orlando Blum, Eidan Tarner

Piše: Dejan Dabić

hobitZavršni deo trilogije posvećene ekranizaciji romana Džona Ronalda Rejla Tolkina "Hobit ili Tamo i natrag" pod nazivom "Hobit: Bitka pet armija" pojavio se pred kraj godine kao i prethodna dva nastavka: "Hobit: Neočekivano putovanje" (2012) i "Hobit: Šmaugova pustošenja" (2013). Bila je nepoznanica više meseci uoči premijere koji će naziv imati treći deo, pa je jedna od varijanti bila da originalni naslov romana bude ponovljen u imenu završnog dela "Hobita". Studio (MGM) i Džekson su posle razmišljanja odlučili da naziv poslednjeg dela trilogije ipak treba da odražava ono što je i njeno težište, a to je bitka pet armija koja se vodi posle Šmaugove smrti. Prethodni naziv bio je u opticaju još od perioda kada se nije znalo da li će "Hobit" biti dvodelna ili trodelna filmska saga (sredinom devedesetih godina Piter Džekson je razmatrao mogućnost da snima "Hobita" čak i pre "Gospodara prstenova" i da učestvuje u produkciji, a kao reditelj pominjao se čak i meksički autor Giljermo del Toro); kada je odlučeno da se sva tri dela snimaju istovremeno kao prequel (mada, naravno, svi znamo da se najpre u književnosti pojavio "Hobit", 1937. godine, pa tek onda nakon njega kao nastavak – trotomni "Gospodar prestenova", čiji je poslednji tom objavljen 1955), čak ni tada, sve do prvog kvartala 2014. godine, nije bilo izvesno koji će naziv imati završni deo trilogije. Da li je reč o producentsko-autorskom lutanju ili samo neslaganju (ne zaboravimo da "mejdžor sistem" ipak ima prevagu u odnosu na autorstvo – odatle ponekad kasnije i "director’s cut" verzije), procenite sami. Fanovi su očekivali da Džekson filmski zaokruži Tolkinovu priču o Srednjoj zemlji i događajima koji su prethodili radnji "Gospodara prstenova" (sa kojima je imao velikog uspeha i kod gledalaca i u trci za Oskare), a obični gledaoci su iščekivali da probaju famoznu HFR (High Frame Rate) 3D tehnologiju koju su i Džekson i producenti, a bogami i distributeri i prikazivači u Srbiji, uveliko najavljivali.

Sad, da li je u tome uspeo na svakom gledaocu je da proceni. Ono što je nesumnjivo jeste činjenica da ova epska avantura u žanru fantastike izgleda veoma moćno na velikom platnu i u 3D tehnologiji, nezavisno od toga da li vam promiču 24 ili 48 sličica u sekundi, čak nezavisno i od toga da li ste se, ipak, odlučili da odgledate samo 2D verziju. Kao i u drugom delu kada se Bilbo susreo sa strašnim zmajem, tako je i u trećem delu impresivan susret i borba strelca Barda sa Šmaugom, mada ponešto drugačije opisana nego u samom romanu. Ono što impresionira, kada je o Šmaugu reč, jeste njegova karakterizacija (za koju je zaslužan sve popularniji Benedikt Kamberbeč), mada ne treba izgubiti iz vida ni to da preobražaj lika Torina Hrastoštita ne može u potpunosti biti prihvatljiv svakom gledaocu koji nije prethodno čitao roman. Za one koji su strahovali kako će jedan neveliki roman od trista i nešto strana "stati" u filmsku trilogiju, autori su nastojali, a u većem delu i uspeli, da dramaturški pronađu opravdanje i najidealniju verziju što se tajminga i rasporeda događaja tiče (neki gledaoci i kritičari zamerili su najnovijem filmu na dužini bitke, ali su i sami autori bili svesni da je to težište trećeg dela i da je teško moglo da bude drugačije, kao što su u drugom delu zamerke išle na račun klifhangera na kraju), mada će nesumnjivo duža verzije biti u opticaju nakon završetka bioskopske eksploatacije. Ono što je nesumnjivo kao podatak jeste i to da je u istom prolaznom vremenu treći deo "Hobita" zaradio više od prethodna dva ("Neobično putovanje" ostvarilo je zaradu od oko 303 miliona, a "Šmaugova pustošenja" od oko 258 miliona dolara).

U kontekstu trilogije "Hobit: Bitka pet armija" stoji sasvim stabilno i kao bioskopski proizvod i kao autorska celina (mada se može diskutovati, kao što je uveliko diskutovano i pre i posle prvog dela, da li "Hobit" zaslužuje isti autorski tretman kao "Gospodar prstenova", dakle, da li su, takođe, morala da budu snimljena baš tri dela). Verovatno je iz ove perspektive estetski značaj "Gospodara prstenova" na kinematografskom planu veći u odnosu na "Hobita" (bez obzira na razumljivu tehnološku superiornost "Hobita"), ali se ne bi moglo reći ni to da "Hobit" nije ispunio ono što se od njega očekivalo. Sve ostalo može biti predmet rasprave između fanova i onih koji to nisu, ali i u književnosti i u kinematografiji valja analizirati samo ono što je ostvareno, nikako ne ono što je neko zamislio da je trebalo da se uradi ili ono što je moglo da bude.

Add comment


Security code
Refresh