Menu

logo

He Did It His Way

Intervju: Paolo Rivera

Razgovarao: Zlatibor Stanković

Paolo RiveraPaolo Rivera je diplomirao kao najbolji student u svojoj klasi, ali se još pre toga susreo sa poznatim scenaristom Džimom Krugerom, što je opredelilo njegov život i karijeru u pravcu koji mu je doneo dva "Ajznera" (najveću nagradu američke strip industrije), ali i nagradu "Harvi", o kojoj, baš kao i o "Ajzneru", odlučuju najveća imena američkog stripa. Sve tri nagrade je dobio zahvaljujući crtačkom angažovanju na serijalu Derdevil. Ipak, rad Paola Rivere je mnogo više od toga. I za fanove i za kritiku, od svojih samih početaka, Paolo je bio neko odlučan da granice devete dimenzije prekraja na način koji u sebi pomiruje klasičan i moderan pristup. Neko odlučan da iz oba pristupa izvuče ono najbolje.

Kada si shvatio da će crtanje stripova biti tvoja životna profesija?

To je nešto čime sam oduvek želeo da se bavim, ali mi nije delovalo mogućim sve do koledža. Nije mi delovalo stvarno dok nisam dobio prvi ček od Marvela.

Diplomirao si u Roud Ajlend Školi dizajna 2003. godine, gde ti je, između ostalih predavao i čuveni Dejvid Mazukeli. Kakvo je tvoje iskustvo? Mnogi su autori mogli samo da sanjaju da ih podučava umetnik takvog kalibra...

To je bio jedan od predmeta koji mi je najviše otvorio oči. Naučio sam mnogo toga na drugim predmetima, ali su njegova predavanja bila prožeta svrhom, što je mom crtežu do tada nedostajalo. Uvek sam znao da crtam, ali sam tek na njegovim predavanjima otkrio i zašto. Kad shvatiš da svaki kadar mora da priča priču, postaje ti veoma jasno zašto su neka rešenja bolja od drugih.

Tvoj dodir sa stripovskom industrijom otpočeo je još dok si bio srednjoškolac, zar ne? Upoznao si Džima Krugera na Megakonu u Orlandu. Da li je taj susret bio od presudnog značaja?

Da, to je bilo to. Imao sam skoro osamnaest kada sam upoznao Džima i ostali smo u kontaktu nakon što sam krenuo na koledž 1999. godine. Bio je toliko dobar da mi je dao posao, a kasnije je urađeno pokazao Marvelu. Odveo me je u njihovu kancelariju 2002. godine i od tada radim za njih.
Pre rada na serijalu "Mitos", koji je označio tvoj definitivni proboj na veliku scenu, crtao si jedan broj Marvelovog "Dva u jedan" – "Maske" sa Kristoferom Pristom i "Spektakularnog Spajdermena" sa Polom Dženkinsom. Kako vidiš, iz današnje perspektive, te svoje početne radove?
Iskreno, nije mi lako da danas gledam te svoje priče jer ja definitivno više nisam isti crtač. Čak više i ne bojim svoje stripove. Ali to je nešto kroz šta sam morao da prođem kako bih napredovao, zato i s nekom toplinom gledam na te početne godine. Niko se nije naučen rodio i ja nisam bio izuzetak u tome.

Usledila je saradnja sa Polom Dženkinsom na mini-serijalu "Mitos". Šest svezaka, različiti likovi, pristup crtanju, ali istovremeno i dobro poznati kanoni svakog od likova. Da li je to jedan od onih projekata koje crtači mogu samo da požele ili pak osećaju veliki pritisak jer su u pitanju etablirani junaci?

Paolo Rivera2Bilo je i jednog i drugog. Nema sumnje, to mi je bio posao iz snova, ali sam sebi nametnuo neverovatan pritisak da crtež u "Mitosu" bude "savršen". To je uvek nerealan cilj, ali sam naučio mnogo toga tokom rada na tom projektu. Da budem iskren, nisam imao osećaj da znam šta radim sve do četvrte sveske, one sa Spajdermenom. Čak i tada je bilo jako teško svaku sledeću izgurati do kraja. U startu smo planirali da ide osam epizoda...

U crtanju koje epizode "Mitosa" si najviše uživao?

One sa Kapetanom Amerikom, bez sumnje. To mi je bila omiljena priča i, pored toga, tek sam tu konačno shvatio kako mogu da bojim prilično efikasno. Ipak, uživao sam i u ostalim pričama, pre svega zato što su sve bila potpuno drugačije jedna od druge.

I evo nas opet kod Spajdermena! Uradio si dve pozitivno ocenjene epizode, "Old Huntin' Buddies" i "Birthday Boy" na kojima si sarađivao sa Zebom Velsom. Onda je usledila značajna "One Moment in Time". Da li je Spajdi jedan od tvojih omiljenih junaka?

Da, oduvek sam voleo Spajdermena. Kao klinac samo sam mislio da izgleda kul, ali me je televizijski crtać više zainteresovao za Spajdermena kao lika. Takođe, njega je prosto sjajno crtati jer se kreće kao nijedan drugi junak.

Tvoj rad na Derdevilu je dobro primljen i od strane publike i od strane kritike. Kako gledaš na taj deo svoje karijere i saradnju sa Markom Veidom i Markosom Martinom?

I dalje sam zapanjen uspehom koji je taj serijal postigao. To je bila prelomna tačka u mojoj karijeri i uvek ću se rado sećati rada na Derdevilu. Nisam mogao da poželim bolje saradnike...

Čitaoci Pressing-a mogu bolje da se upoznaju sa tvojim stvaralaštvom preko tvog vrlo aktivnog bloga. Što je možda još značajnije, tamo mogu da vide sve faze tvog crtanja. Kako si došao na tu ideju?

Isprva je to bio samo način da prezentujem svoj rad u periodu od nekoliko meseci koliko mi je potrebno da završim rad na kolorisanju. Ukoliko te nema na kioscima, ljudi prosto pomisle da ne radiš. Kako je bilo sve više posetilaca bloga, počeo sam da se suočavama sa gomilom njihovih pitanja. Većinu njih sam i sam postavljao na početku svoje karijere. Blog postoji već sedam godina i nadam se da ću ga održati još dugo.

Na blogu si nekoliko puta pomenuo SF projekat na kome radiš. U kojoj je to sada fazi?

Još uvek sam u fazi pisanja. To je veliki projekat, i sve više i više raste. Nadam se da ću uspeti da ga završim jednog dana. Ipak, taj dan neće biti jedan od onih koji čine ovu godinu...

Šta te, pored stripova, još inspiriše?

Sve ono za šta mislim da je kul. Oduvek sam voleo stripove, ali me podjednako inspirišu i filmovi, televizija, knjige, nauka i istorija. Jedna od prednosti mog posla je što mogu da slušam audio knjige dok radim. Ne bih imao vremena da toliko čitam da imam "normalan" posao.

Kakav bi bio tvoj savet svima onima koji tek počinju da se bave crtanjem stripova vezano za situaciju u strip industriji danas? Da li je ona dobra, loša, ili, kao i obično, istina leži negde između?

Neke stvari su bolje, neke gore. Ono što uvek kažem jeste da nikad nije bilo lakše da budeš zapažen, a samim tim i konkurencija nikad nije bila jača. Fora je u tome da radiš najbolje što umeš i nađeš način da to bude viđeno.

Koliko imaš vremena za čitanje stripova? Šta bi od trenutnih izdanja izdvojio?

Jedino mesečno izdanje koje trenutno čitam je Derdevil. Jako je dobar, a sem toga mi takođe nedostaje i to da sam deo tog tima. Sem Derdevila, polako se probijam kroz kolekciju "Love and Rockets-a" – Džejmi Fernandez je briljantan. Zapravo, ja sam najgori ljubitelj stripova na svetu. Cela industrija bi potonula kad bi svi imali naviku čitanja stripova kao što je moja.

Add comment


Security code
Refresh