Menu

logo

Iza ogledala

Stripovanje (33)

Piše: Marko Stojanović

iza ogledalaMa koliko se razni teoretičari umetnosti upinjali da tu tvrdnju opovrgnu, nijedno delo nije moguće potpuno odvojiti od svog autora. Iako mogućnost presecanja veze u drugom smeru još i funkcioniše, barem u smislu da su pojedini stvaraoci umeli da se makar deklarativno (kad već drugačije ne može) odreknu svojih dela, te iste tvorevine se ne mogu, sve i da hoće, odreći njih. Autori se, bez izuzetka, ogledaju u svojim delima, makar taj odraz bio umanjen, uvećan ili kako već drugačije iskrivljen i time, na prvi pogled, različit od onoga ko ga baca – sličnosti su kod odraza suštinske, razlike periferne. "Čuvari večne svetlosti" su, s tim u skladu, jedan od onih odraza koji su savršeno verni svom originalu – "Čuvari večne svetlosti" su, naime, pljunuti Igor Jovčevski.

Ono što nam odraz u ogledalu već na prvi pogled govori, pre nego što se zadubimo u to tako poznato a opet strano biće koje nas podjednako pažljivo proučava iza staklenog zida ogledala, nije ko smo, već ko nismo. Jer, na prvu loptu, odraz nam kaže da nismo onog drugog pola, neke druge rase – procesom eliminacije, odraz nam daje parametre u kojima ćemo tražiti sebe u ogledalu. "Čuvari večne svetlosti" su zato ono što Igor Jovčevski nije – a Igor nije scenarista. Da, pisao je on i ranije priče za svoje kratke stripove sa sasvim solidnim uspehom, ali pisanje čitavog jednog albuma, pa još sa epskim zamahom koji se trudi da dostigne po svojoj širini "Gospodara prstenova" ili "Ratove zvezda" krupan je zalogaj i za kud i kamo iskusnije scenariste. To, naravno, ne znači da su "Čuvari večne svetlosti" napisani loše, to jedino znači da dok čitalac po automatizmu očekuje da je tekstualni deo na nivou vizuelnog, "Čuvari" prosto nisu napisani toliko dobro koliko su nacrtani. To ne predstavlja neko posebno iznenađenje kad se uzme u obzir da su "Čuvari večne svetlosti" nacrtani zaista vrhunski.

"Čuvari večne svetlosti" su, osim toga što Igor nije, istovremeno i ono što Igor neizostavno jeste. A Igor je studiozan crtač – što i ne čudi posebno kad se zna da je studirao arhitekturu. Igor konstruiše crtež, gradi od temelja, lagano, metodično. Igor zna da je građevina spor, naporan posao (skoro kao strip), i zato Igor nikuda ne žuri, čak i kad ga život, u obliku nemilosrdne porodice, poslodavaca i rokova, požuruje. Igor ne žuri jer ne može – on, naime, dobro zna da građevina može da stoji samo ako je svaki ugao osmišljen do detalja, ako je svaki građevinski postupak izveden do kraja. Zato ne čude masovne scene u kojima svaki od stotinu orkova ima prepoznatljivo lice i karakter, građevine koje bi se ma koliko nemoguće izgledale mogle izgraditi, zmajevi kojima možete prebrojati svaku krljušt... Hiljade i hiljade sati, kilometri crtica šrafure, hektolitri tuša, sve samo da bi građevina stajala postojano – što "Čuvari večne svetlosti", slobodno se može reći, trijumfalno čine.

Koreni „Čuvara večne svetlosti" leže u Igorovim ljubavima. Iako ih ima više, Igor je sve samo ne nepažljiv i neveran u ljubavi. Zato su "Čuvari" svedočanstvo o ljubavi koju Igor oseća prema vesternu (a biti zaljubljen u vestern znači voleti konje, jer šta je drugo, ako ne konj, personifikacija ovog prvog čisto američkog žanra (drugi, ukoliko se već pitate, svakako jeste road trip)), što objašnjava otkud svi ti sjajano nacrtani vranci, đogati i ostala konjska bratija koja galopira ovim stripom. Igor takođe jako voli i sword and sorcery – što je i razlog zašto su "Čuvari večne svetlosti" pravo ljubavno pismo na ovim prostorima prilično voljenom žanru i to na ciglo 46 strana. Ima svega, i mača, i magije, ratnika i čarobnjaka, zmajeva i zamkova – i to ne zato da bi se podišlo ukusu publike, već upravo zato što je to nešto što je Igor celog svog života želeo da nacrta, pa još u celom albumu... Igor, uzgred, nije odoleo da pomenuto pismo i potpiše, uradivši par sasvim jasnih omaža klasiku žanra, Stounovom i Milijusovom "Konanu"!

Ako su dela odrazi svog autora, sigurno ste se, kao i ja, susreli sa jako puno odraza čije vlasnike nemate neku želju da sretnete. Nakon što zatvorite "Čuvare večne svetlosti", usuđujem se da kažem da ne samo da ćete poželeti da upoznate Igora Jovčevskog, nego i da mu stegnete ruku i na taj način dodatno nagradite iskrenost, ljubav i trud koje je uložio u ovaj strip.

Add comment


Security code
Refresh