Menu

logo

Vladimir Nabokov: Lolita

Novo čitanje starog klasika

Piše: Željko Obrenović

lolitaNabokov kaže da su u Americi tri teme veliki tabu: 1) mešoviti brak crnca i belkinje iz kojeg se izrodi puno dece, 2) priča o ateisti koji doživi stotu, 3) tema koju je obradio u Loliti. Iako sam ovu knjigu odavno imao na spisku obavezne literature, desilo se da je pročitam tek sad. U pitanju je roman koji je izazvao polemike, kontroverze, različita tumačenja, a čini se da se ni danas, posle toliko decenija (objavljen je 1955), ništa nije promenilo.

Koji je to "problem" Lolite?

Nabokov je u svom romanu obradio najveći tabu modernog društva: Lolita je priča o pedofiliji, iz ugla nepouzdanog pripovedača koji će sve vreme pokušavati da nam svoju opsesiju (i zločin) predstavi isključivo kao iskrenu ljubav. Hambert Hambert (već taj dualizam u imenu upućuje na nešto onostrano) želi nešto što ne može, i ne sme, da ima (dvanaestogodišnju Dolores Hejz – Lolitu), a kada je pridobije, beži glavom bez obzira od svih koji bi mogli da ga razdvoje od nje i spreman je na bilo šta da do toga ne dođe. Zbog toga je Lolita ultimativni krimi-roman. Dodatna kontroverza je što se Nabokov odlučio za pripovedanje u prvom licu (koje kod običnog čitaoca, a bogami i kod velikog dela kritike, uvek bude protumačeno kao dnevnički zapis), te su se mnogi zapitali da li je Lolita samo Nabokovljeva provokacija ili izraz čežnje matorog perverznjaka. Ovoj sumnji u prilog ide i činjenica da je Nabokov pred kraj života napisao još jedan roman slične tematike.

Sećam se večeri kad sam u srednjoj školi prvi put pogledao novu adaptaciju romana (Adrijan Lin, 1997), u kojoj je Džeremi Ajrons tako briljirao da ću ga doveka videti kao Hamberta Hamberta. I kao manijaka, da. Bilo je to vreme dok se još nije živelo na internetu, tako da sam tek kasnije saznao da postoji još jedna ekranizacija, i to Kjubrikova (1962), koju sam tek nedavno pogledao. Kjubrik je tokom karijere nebrojano puta dokazao da ume da odabere provokativne i senzacionalističke teme, tako da me ne iznenađuje što se i Lolita našla među njima. Iako se Linovo i Kjubrikovo viđenje Lolite razlikuje, zanimljivo je što je Kjubrik roman doživeo slično meni – kao noar.
Nabokov kaže da je bio prinuđen da se odrekne svog lepog maternjeg jezika zarad drugorazrednog engleskog, ali kada čitamo njegovu prozu deluje nam kao da je u njemu mnogo dublje nego mnogi pisci koji su na njemu progovorili. Igre rečima, aluzije, reference – na sve strane. Verzija koju sam ja čitao ima duplo više strana sa objašnjenjima nego što je sam roman dugačak. Naravno, nisam ih sve pročitao, ali ono što sam video, nateralo me je da se zapitam koliko zapravo kao čitalac možeš da propustiš u ovakvom romanu ako ne obraćaš paćnju... pa, na sve. Ako neko čita magazin, to nije slučajno, ako se pojavi citat na francuskom, to nije slučajno. Bitno je sve, i odakle su te reference, i šta znače.

Magija sa kojom Nabokov pripoveda je neverovatna, a roman i dan danas, ne samo po temi, već i po egzekuciji, deluje neverovatno moderno. Kratka poglavlja, snažan narativ, dijalozi, introspekcija. Lolita je zapravo velika tragedija. Tragedija u kojoj saosećamo sa Lolitom, kojoj je Hambert ukrao mladost, ali, ako ćemo da budemo objektivni, tragedija i za Hamberta, koji je iskren u osećanjima, koji ne shvata grešku, pa i ako je shvata, ne može da kontroliše ono što je jače od njega. Sam kraj romana je već za suzu, ponovni susret Dolores i Hamberta. Trenutak kada Hambert sedi u kolima i kako kaže, iako su brisači uključeni na najbrže, to nije dovoljno da izbrišu njegove suze. I mi ne možemo da ne saosećamo sa njim, sa monstrumom, egocentričnim čovekom kojem je stalo samo do sebe i svoje požude. I koji tek na kraju shvata šta je učinio.

Polemike povodom Lolite verovatno nikada neće prestati, kao što bi ta tema i danas bila kontroverzna ako bi neko drugi rešio da je obradi. Nedavno sam na Tviteru pročitao zanimljiv komentar koji je postovao Džastin Kronin (Prolaz, Laguna) i u kojem ima istine. Kronin kaže da je oduvek bio fan ovog romana, da mu se nedavno ponovo vratio i da je i dalje genijalan, ali (u međuvremenu je dobio decu) da vas natera da naoštrite noževe, očistite pištolj i ne skidate oči sa dece.

Add comment


Security code
Refresh