Menu

logo

Medijske slobode u demokratiji

Kriza tradicionalnih medija: okretanje ka alternativnim medijima

Piše: Milan Dojčinović

juzne vestiNovi medijski zakoni, koji pritom nisu u potpunosti poznati ni samim medijima, izmenjen način finansiranja medija, sve aktuelnije "prećutno novinarstvo", gašenje kritičkih emisija sa svakim novim zalaskom Sunca, nikad bednije novinarske plate, autocenzura nikad jača i na kraju cenzura vladajuće političke elite koja, poput Mr. Propera, veoma efikasno uklanja novinare − mrlje sa medijskog parketa Srbije. Poruka je jasna – novinarstvo u krizi poput okorelog narkomana.

Četvrti stub demokratije (čitaj novinarstvo) ozbiljno je poljuljan pred naletom političkog tajfuna. Ovde je reč i o filozofskom pitanju i o demokratiji kao političkom režimu koji stvara privid slobode dok se novinarstvo iz vernog psa čuvara građana pretvara u dresiranog kera političkih institucija. Novinarstvo u demokratiji XXI veka možemo da uporedimo sa tržišnom ekonomijom gde su vesti roba a auditorijum potrošači, gde u informacije (kapital) ulažu vlasnici medija, izdavači, oglašivači, pa shodno tome i očekuju da jedna medijska kuća poštuje i zastupa njihove interese. Iz ove analogije sledi da novinarstvo u XXI veku možemo posmatrati kao industriju iza koje često stoje velike korporacije koje u svom koncernu poseduju medije isključivo kao sekundaran izvor prihoda. Posmatrajući medije danas, uočićemo i onu drugu posledicu njihove metamorfoze − da su postali politička institucija koja uglavnom služi kao poluga za promociju vlasti. Što se tiče medijskog neba Srbije, ono je veoma zagađeno političkim ugljen-dioksidom. Od dnevne štampe pa do elektronskih medija, svi su nekritički raspoloženi, a prećutno novinarstvo je urednički imperativ. Stiče se utisak da se od Davidovićevih Novina serbskih iz 1834. i Pres biroa Matije Bana nije ništa promenilo, a da je Matijin naslednik upravo naš aktuelni višefunkcijski premijer.

Istovremeno, ekspanzijom interneta i alternativnih medija, poput web portala: Teleprompter, Peščanik, Istinomer, CINS, lokalnog niškog portala Južne vesti... otvara se jedan novi medijski prostor koji predstavlja veliki potencijal za razvoj objektivnog onlajn i građanskog novinarstva, kao i postojanje pluralizma mišljenja kao jednog od osnovnih stubova demokratije. Naši opozicioni mediji su zamrli, a jedine oaze slobode koje možemo naći na internetu u vidu blogova i kritičkih sajtova se nastoje cenzurisati. Sva politička negiranja cenzure internet domena možemo slobodno nazvati cinizmom i ruganjem u lice novinarskoj profesiji, pa i srpskom građanstvu. Oduzimanje novinarskih akreditacija zbog "nezgodnih" političkih pitanja, ukidanje dugogodišnjih popularnih političkih emisija, cenzurisanje tekstova u alternativnim medijima, odluka parlamenta da prepolovi broj istraživača i saradnika kancelarije Ombudsmana, guranje pod tepih afera o plagijatima doktorskih radova − nedvosmisleno ukazuju na obnovu jednoumlja u medijskoj sferi, gušenje istraživačkih sloboda i na medijski mrak uzrokovan političkim restrikcijama. Sve ovo dovelo je do ozbiljnog nazadovanja demokratske kulture.

Ipak, svi ovi gore navedeni primeri se poput bumeranga vraćaju "medijskim vukovima" koristeći popularizovanju alternativnih medija. Oni predstavljaju angažovane medijske platforme koje, nezavisne od države, imaju punu slobodu da zadirkuju aktuelne nosioce vlasti.
− Generalno, internet je jedino mesto gde postoji istraživačko novinarstvo u Srbiji, dok su svi mejnstrim mediji zatvoreni za bilo kakvu kritiku vlasti. Imamo nevladin sektor i organizacije civilnog sektora koje dobijaju novac od donacija, i oni generalno slobodno izveštavaju, ali je problem što ih ne prenose mejnstrim mediji i onda ne stižu do mnogo široke publike. Mi (CINS) smo jako popularni na internetu, naše priče se dosta šeruju na Tviteru, ali to se ne može mnogo raširiti mimo interneta i to je veliki problem za nas – izjavio je Stevan Dojčinović, gl. i odg. urednik CINS-a (Centra za istraživačko novinarstvo Srbije).

Alternativni mediji preuzimaju primat u tzv. angažovanom novinarstvu jer su ekonomski održiviji od tradicionalnih medija, u smislu da im ne treba skupa oprema za emitovanje programa i da nemaju troškove za zakup frekvencije. Takođe, ovaj relativno nov medij ostvaruje zavidne rezultate u pogledu analitičnosti, jer nema ograničenog prostora niti preskupih sekundi, pa jedan tekst može da bude napisan i na deset strana. Pored jeftinoće, dublje analitičnosti i ekonomske nezavisnosti, alternativni mediji su pobednici i u kategoriji ažurnosti. Sadržaj ovih medija je obogaćen audio i video materijalom, dokumentima i transkriptima, što sve skupa povećava kredibilitet u odnosu na tradicionalne medije.

Američki New York Times i Washington post, kao i britanski Time, Financial Times, Sun, Telegraf i mnogi drugi već su uveli naplatu sadržaja na svojim portalima, uvodeći nas u četvrti talas interpretativnog novinarstva (prva tri talasa se odnose na novinarsku eru pre interneta) gde ćemo za kvalitetno novinarstvo morati da platimo, kao što uostalom i plaćamo kablovsku ili internet televiziju ili kupujemo novine na trafici.

Primer uspešnog alternativnog medija dolazi nam i iz Francuske gde je šestoro novinara dalo otkaz u prestižnom francuskom listu Le Monde odlučivši da osnuju sajt koji će se baviti ozbiljnim istraživačkim novinarstvom. Ekipa od šest novinara, zajedno sa nekadašnjim urednikom Le Monde-a, Edwy Plenelom, koji je od 1996. do 2004. godine vodio redakciju ovog lista, osnovali su web sajt mediapart.fr, koji se finansira isključivo od pretplate. Posle dve godine rada na ovaj sajt se pretplatilo 25 hiljada korisnika, a posle afera koje su razotkrili, među kojima je bila i afera "Betenkur" (otkriveno da je tadašnji predsednik Francuske Nikolas Sarkozi dobio enormno velike nelegalne donacije od Lilian Betenkur, naslednice kompanije “Loreal”), broj pretplatnika se povećavao za oko 400 dnevno. Pretplata košta devet evra mesečno, pritom, studenti i nezaposleni plaćaju pet evra, dok pretplata na tri, šest ili 12 meseci ima dodatne popuste. Petnaest dana pretplate košta samo jedan evro. Danas ovaj sajt ima oko 80 hiljada pretplatnika i ostvaruje godišnji profit od 400 do 500 hiljada evra.
Primer sajta mediapart ukazuje nam na to koliko internet platforma može da doprinese revitalizaciji novinarstva i pomogne mu da se otarasi političkih okova.

Predrag Blagojević, glavni i odgovorni urednik web portala "Južne vesti" je spregu politike i novinarstva slikovito opisao kroz basnu.

− Postoji ona basna o Suncu i vetru gde su se Sunce i vetar kladili ko će da natera čoveka da skine kaput i šešir. Vetar počne jako da duva, duva, duva, čovek stisne samo jače kaput i šešir i vetar nije uspeo. E onda Sunce ogreje i čovek sam skine sve to i sunce pobedi. Ova basna pokazuje kako može bolje da se uspe milom nego silom. Tako je 90-ih godina vetar duvao, duvao, duvao, policija je upadala u redakcije, hapsila novinare, kažnjavala ih. Novinari su ubijani, ubijala ih je država, a onda je ogrejalo Sunce koje nas sada greje, a u stvari šta se dešava: država je svesno dovela medije do ivice egzistencije. Sada nema hapšenja, nema ubijanja ali ih je dovela do ivice postojanja pa im sad daje malo para da prežive, kao država pomaže, a ne pomaže nego ih kontroliše, drži ih ko pse na uzici, pa ako neki medij malo povuče, ona ga još jače stegne oko vrata. Najveći problem je što građani nisu svesni toga, a ako nisi svestan nečega kako ćeš onda da formiraš svoj stav.
Cela ova metafora se odnosi na to da srpski mediji nisu spremni da, prema novom zakonu o finansiranju medija, pređu na projektno finansiranje i skinu se sa tereta poreskih obveznika.

− Prelaz na projektno finansiranje oduzeo bi političku moć iz ruku vlasti, čime se onemogućava uticaj na program medija. Lokalne samouprave nemaju jasan signal od države, komisije još nisu formirane, konkursi još nisu raspisani, a ne vidim ni raspoloženje u vrhu države da se raskine sa ovom praksom. Plašim se da će 2015. godina proći u prilagođavanju zakonskih regulativa lokalnim velmožama – izjavio je Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Sistem pretplate na medijski sadržaj je, bar u neko skorije vreme dok ne zaživi projektno finansiranje i finansiranje od strane nevladinog sektora, jedino rešenje za "politički okupirane" medije, jer na taj način građani direktno plaćaju medijima sadržaj, a ne indirektno preko političara koji onda kao veliki Dobrotvor putem subvencija "spašavaju" medije. Jednog dana kada to uvidimo i počnemo da plaćamo pretplatu, nećemo se više žaliti na svakodnevne trač vesti, a novinarstvo će postati cenjenija profesija.

Add comment


Security code
Refresh