Menu

logo

Naissus calling

INTERVJU: On-line izdavaštvo u Srbiji

Razgovarao: Aleksandar Nikolić Coa

naissus callingKada ste poslednji put kupili neki disk (ploču) a kada daunloudovali neko izdanje? Ne treba biti genije pa zaključiti da su nas savremene tekovine izdavaštva i muzičke distribucije odavno povukle u svoj vrtlog iako živimo daleko od njegovog epicentra, tačnije u Srbiji. Upravo ta geografska nebitnost je ono što odlikuje nepregledne vode interneta. Niš, po mnogo čemu inferioran u odnosu na Beograd, ipak dokazuje da mu kreativnosti, snage i volje ne manjka kao što mu manjkaju ekonomski parametri. Dokaz tome su i tri jake on-line izdavačke kuće koje funkcionišu u našem gradu. Zato smo i popričali sa Milošem Najdanovićem (Balkanrock Records), Lukom Stojanovićem (Tribal Rajber Label) i Vladimirom Popovićem (Black Planet Records). Njihovu percepciju pomenute problematike pogledajte u nastavku:

Pressing: Zašto ste počeli da se bavite ovim vidom izdavaštva?

Miloš (BR): Zato što će jedino ovaj vid izdavaštva opstati u svetu. Kao prvo, digitalno izdavaštvo muziku je učinilo dostupnu celom svetom, isto kao i striming servisi. Tržište je sada ceo svet, nemate više milion posrednika između autora i slušaoca. Proces komunikacije je postao jednostavniji, klik na link i sve je u vašem kompjuteru. Kao drugo, u Srbiji je to jedini, čini se, održivi vid izdavaštva. U zemlji je platna moć mala, kupovina muzike je luksuz, a rokenrol odavno nije muzika srpske elite. Kao treće, ovo je ujedno i najjeftinije rešenje i za izdavače i za bendove. Sada kada je omogućena i PayPal transakcija u zemlji, napokon će moći i da se muzika nudi po principu „plati koliko želiš“, metod koju je svetu ponudio prvi Radiohead sa albumom „In Rainbows“.

Luka (TRL): Dve su nas, da kažem bitne, stvari navele na otvaranje TRL-a. Prva, u tom trenutku nije bilo aktivnih izdavača za bilo kakvu alternativnu vrstu muzike (što danas nije slučaj jer mi nismo jedini i to je odlično), druga stvar je želja da se stvori mreža bendova (u čiju žanrovsku politiku TRL ne zalazi, jer jedina bitna stvar je da bendovi ulaze u muziku sa velikom dozom posvećenosti) koja će međusobnom komunikacijom i zbližavanjem pokušati da razbije dobro poznatu sujetu kod muzičara. U tom slučaju jedini razlog za bavljenje muzikom, nadamo se, biće ljubav i želja za radom na sopstvenim projektima.

Vladimir (BPR): Sve je počelo kao jedna dosta intimna priča. Imali smo mnogo sopstvene muzike a i dosta zanimljivih ljudi oko sebe koji su radili interesantnu muziku koju smo želeli da stavimo na jedno mesto. Bandcamp je delovao idealno zato što se preskaču svi posrednici a i muzika nam je dosta nekonvencionalna pa nismo imali nikakve pretenzije u startu osim da je neko čuje i da spojimo ljude sa sličnim energijama sa ovih prostora. Jednostavno smo iskoristili internet da napravimo mrežu umetnika koji razmišljaju drugačije, kroz DIY koncept sličan američkom hardkoru, samo u duhu vremena u kome živimo. Bitna nam je samo muzika, sloboda i dobar međusobni vajb – bez ugovora, kapitalističkog duha i obaveza.

Pressing: Kakve bendove preferirate u svom katalogu?

Miloš (BR): Originalne i dobro usvirane. Nije uvek baš po mom ukusu, ali nezavisno od žanrova voleo bih da ponudimo što raznovrsniju muziku koja ima dobru i originalnu poruku. Odavno je sve rečeno u rokenrolu, ali to ne znači da neke ideje ne mogu da budu sveže. Takođe, radije bih da u asortimanu imamo što mlađih autora, usmeriti omladinu da stvara, da bude kreativno i pomoći im da se snađu u poslovnoj strani muzike.

Luka (TRL): Preferiramo pre svega bendove bez sujete, nadmenosti, neke bezvezne umišljenosti koja realno nikud ne vodi, osim u neke JaSamZvezda svetove, koji su više smešni. I, s druge strane, bendove u čijoj se muzici na bilo koji način oseća taj neki trud i volja ako možda nisu imali dovoljno novca za neku dobru produkciju ili, ne znam ni ja, imaju neke nedostatke u kvalitetu koje će radom ili budućim iskustvima moći da nadomeste. Kao što pomenuh u prethodnom odgovoru, muzički žanr na koji bend prikazuje ideju nam i nije toliko bitan.

Vladimir (BPR): Primetio sam da je iskorišćena reč ‘bendovi’. Mi želimo da premostimo taj jaz između bendova i elektronskih izvođača. Danas je sve krosover. Nas je malo a slično razmišljamo pa treba da se držimo zajedno. Što se tiče izdavanja, u početku je Black Planet zamišljen kao reprezent Niša, odnosno juga Srbije, a sarađivali smo i sa nekim zanimljivim ljudima iz ostatka Srbije. Međutim, posle prve kompilacije Balkan Under The Radar shvatili smo da je alternativna ‒ eksperimentalna scena celog Balkana dosta mala tako da smo počeli da objavljujemo i ljude sa prostora bivše Jugoslavije. Stranci mogu da izdaju za Black Planet samo u vidu kolaboracije sa nekim sa našeg rustera. Što se žanrova tiče, nismo ograničeni uz uslov da je to nama zanimljivo. Dobra muzika je dobra muzika. Kompilacije BUTR 1 i 2 su dobar reprezent zvuka koji preferiramo.

Pressing: Šta nudite izvođačima koji se opredele za vas?

Miloš (BR): Jaku medijsku promociju, što nam je prednost zahvaljujući Balkanrock portalu, koji je trenutno najčitaniji rok veb sajt u Srbiji i jedan od najboljih u regionu. Takođe, ono što kod nas je retkost, potpuno besplatnu uslugu izdavaštva i postavljanja sajtova na veb sajtu izdavačke kuće, gde su fajlovi hostovani na našem servisu i time uvek dostupni i ne postoji rizik da će oni posle određenog vremena biti obrisani.

Luka (TRL): Pre svega im nudimo ulazak u jednu „zajednicu“ u kojoj će moći da ostvare kontakte sa drugim bendovima, razmene iskustva, na neki način pomognu jedni drugima i olakšaju im neke poglede na celokupan muzički rad. Uz to imaju mogućnost promocije u toj kakvoj-takvoj bazi koju smo za sad uspeli da izgradimo (što bez preterivanja smatramo uspehom!), gde će ljudi koji prate neke alternativnije vode moći da se upoznaju sa radom njihovog benda. Pored svega toga i izradu nekih opipljivih izdanja ukoliko je naravno bend zainteresovan za to. I možda najbitnije od svega, nikakvo kapitalističko obavezivanje nekim ugovorima i ostalim šarenim lažama gde im se garantuje da će za taj i taj vremenski rok da postanu toliko i toliko slavni al' će usput morati da pljunu tričavih tol’ko i tol’ko papirnih evropejskih novčanica. Ko je u ove vode došao zbog para, neka nas u širokom luku zaobiđe.

Vladimir (BPR): Sve zavisi od dogovora: intimni tiraž diskova i/ili digitalnu distribuciju, internet i koncertnu promociju na nekom od naših događanja, gostovanje u emisiji Alternacija, koju smo skoro krenuli da snimamo zajedno sa TV Pirot, mogućnost saradnje sa ostatkom Crne planete. Bitno je da je priča dobra, ostalo sve radimo zajedno. Postali smo udruženje građana a u planu je i studio/hangout u Nišu koji bi bio svojevrstan katalizator alternativne umetnosti u ovom gradu.

Pressing: U kakvom stanju je, po vama, izdavaštvo u Srbiji?

Miloš (BR): Kao i srpski dinar, jedva se drži i veštački mu se održava vrednost. Rokenrol oslikava i stanje u zemlji, jedva se drži, pred bankrotom je, ali nikako to da se prizna. Velike izdavačke kuće pucaju, diskovi se ne prodaju, traže nerealne iznose od bendova kako bi pokrili svoje troškove, te ne mare za bend i njihovu zaradu. Ugovori koji su na strani bendova ne postoje, svi su na strani izdavača. Ako neko želi da opstane, morao bi da prati stope Jugotona/Croatia Recordsa, gde se u ponudi nalazi svakakva muzika, od odvratnog popa do najboljeg alternativnog roka u regionu. Ovaj prvi inkasira dovoljno novca da bi pokrio troškove drugog. Internet izdavaštvo je tu negde, Niš je možda po tome i najjači centar, ovde su čak tri jake izdavačke kuće na internetu, kolika ima u drugim gradovima? Popboksov „Silos“ je pukao zajedno sa magazinom, MTV ove godine je digao ruke od toga (u decembru im je bilo poslednje izdanje), a EXIT etiketa je, iz meni nepoznatih razloga, prestala da objavljuje nova izdanja.

Luka (TRL): Ako pričamo o nezavisnom izdavaštvu u zemlji, mislim da je ono tek u povoju, možda sa zakašnjenjem, al' bože moj, šta u ovoj zemlji nije sa zakašnjenjem? Kako da pratiš bilo koju priču iz sveta, neki hobi, ako tebi veći deo dana ode na razmišljanje o egzistencijalnim potrebama. Svima onima koji su to radili i uspevali da se o tome birnu, čak stavljajući i sebe na uštrb, ja bez razmišljanja mogu da skinem kapu.
Što se tiče ove druge, da kažem, komercijalne priče, moje lično mišljenje je da je imaginarna-diznilend priča, a time nemam niti vremena, niti želju da se bavim jer su meni to nezanimljivi porivi.

Vladimir (BPR): U digitalnom.

Pressing: Šta je budućnost muzičke distribucije?

Miloš (BR): Ko bi ga znao. Ploče su format koji je ponovo u modi i jedini je, izgleda, fizički format koji se prodaje. Striming servisi dobro funkcionišu, ali tu postoje česti problemi između sajtova i izdavačkih kuća oko naplate „muzičkog dinara“. Sve više muzike se izdaje u reklamne svrhe, najnoviji primer Apple kompanije, koja je otkupila prava za U2 album i podelila ga besplatno svim vlasnicima njihovog uređaja, ili Samsunga, koji je isto učinio sa Jay-Z albumom. Kod nas je jedini pandam tome Električni orgazam uz MTS karticu, Van Gogh uz kupovinu u Idea prodavnicama, Zdravko Čolić uz praškove i deterdžente. Bendovi u svetu usvajaju i trend osnivanja sopstvenih izdavačkih kuća, kako bi zakonski mogli da zaštita svoja prava a bez posrednika ponude muziku svetu. Šta će od ovoga opstati, pitanje je jedino vremena. Apple i U2 su objavili da rade na formatu „koji će spasti muzičku industriju“, kako sreće, ali plašim se da će to previše biti elitan klub u kome neće biti mesta za prosečnog konzumenta i bendove koji se probijaju.

Luka (TRL): Besplatno preuzimanje i preslušavanje muzike definitivno. U svetu u kom ne postoji način da ti bilo ko zabrani da nađeš album i da ga „staviš“ u svoju virtualnu kolekciju nema mi više smisla ni da veliki bendovi to ne dozovoljavaju, a kamoli bendovi koji počinju sa radom i kojima ustvari jedini cilj treba da bude da dopru do publike, prevashodno kako bi dobili fidbek za to na šta su trošili svoje vreme. Naravno postoje razni drugi načini da se bend pa i materijalno podrži u radu, a to je kupovina izdanja, mercha, odlazak na nastupe itd.

Vladimir (BPR): Budućnost je sad. Ne vidim neki bitniji rasplet u skorijoj budućnosti. Način na koji konzumiramo umetnost uslovljava njenu distribuciju. Ono što nam treba je više direktne podrške umetnicima bez posrednika, dolaskom na svirke, kupovanjem diskova i muzike direktno od njih čak i ako taj disk nikada nećete pustiti na plejeru. Naša izdanja su besplatna baš zbog otplate tog karmičkog duga ljudima koji su nas inspirisali. Treba uneti malo duha u digitalno doba.

Add comment


Security code
Refresh