Menu

logo

Neposlušni

Scenario i režija: Mina Đukić
Uloge: Hana Selimović, Mladen Sovilj, Minja Subota, Danijel Šike, Ivan Đorđević, Marko Janjić, Žarko Radić, Branka Šelić, Dunja Tatić, Raslav Sekulović.

Piše: Đorđe Bajić

neposlusni plakatJedno vreme je u srpskoj kinematografiji vladala prava oseka filmova o mladima i odrastanju, ali se to, na sreću, poslednjih godina promenilo. Stasala je nova generacija domaćih autora koji su u svojim debitantskim filmovima progovorili o bolu i lepoti sazrevanja. Jesen u mojoj ulici (2009) Miloša Pušića, Tilva Roš (2010) Nikole Ležaića, Klip (2012) Maje Miloš, Varvari (2014) Ivana Ikića i Neposlušni (2014) Mine Đukić su zaista dragocen niz. Poetike ovih mladih autora i pristup filmu su, da stvar bude još bolja, prilično različiti, pa su istu/sličnu temu sagledali iz različitih uglova ‒ ovih pet filmova u zbiru stvaraju kompleksnu, kaleidoskopsku sliku odrastanja u savremenoj, beskrajnom tranzicijom izmučenoj Srbiji.

Najnovija perla u toj niski, Neposlušni Mine Đukić, najbliži su po tonu Tilvi Roš, što i ne čudi imajući u vidu da su se oba ostvarenja izrodila iz producentske kuće Kiselo dete i da su Đukić i Ležaić jedno drugom pomogli oko produkcije. Oba filma odlikuju odlična fotografija i poetizovan, mada u suštini i dalje prilično gorak pogled na odrastanje. Tu negde se sličnosti i završavaju. U Neposlušnima Mina Đukić primenjuje visoku stilizaciju nesvojstvenu našim autorima. Umesto naturščika i improvizacije, ona stvara filmski svet koji ne pledira da kroz prizmu realizma prikaže život onakvim kakav zaista jeste. Po kamernoj dramskoj postavci i atmosferi koju stvara, Mina Đukić se naslanja na radove američkih indi reditelja, pa ne treba da čudi što su Neposlušni svetsku premijeru imali baš na Sandensu – festivalu koji već decenijama neguje ovu vrstu filmskog izraza. Neposlušni se mogu opisati i ka road movie, za to svakako postoje valjani argumenti. Putovanje biciklima na koje kreću vršnjaci Leni i Lazar, „velika deca“ od dvadeset i četiri godine, predstavlja put samospoznaje i odrastanja.

Neposlušni su veoma brižljivo urađen film. Od početnog kadra pa do samog kraja izdvaja se fotografija Đorđa Arambašića kome su Neposlušni, baš kao i rediteljki, prvo dugometražno ostvarenje na koje je stavio svoj potpis. Svaki kadar je pažljivo postavljen i snimljen, boje su jedno od najvećih bogatstava ovog filma – zlatni sjaj klasja, riđa boja kose glavne junakinje i plavetnilo neba - udruženi, stvaraju nezaboravnu sliku snažne lepote. Odavno nismo bili u prilici da pogledamo jedan ovako vizuelno uzbudljiv domaći film. Bez obzira što je radnja Neposlušnih smeštena u sadašnjost, film poseduje dopadljiv retro štimung koji se ogleda u pažljivom izboru kostima (za koje je bila zadužena još jedna debitantkinja – Suna Kažić) i muzike (šlageri 60-ih koje izvode Minja Subota, Anica Zubović, Ivo Robič i Đorđe Marjanović). Minji Suboti, čoveku koji je pesmom i radošću obojio mnoga detinjstva, pripala je i mala, ali izuzetno važna rola. On u Neposlušnima preuzima ulogu sveznajućeg i sveprisutnog pripovedača koji pomaže gledaocima da bolje razumeju priču, ali je tu i da, s vremena na vreme, podstakne glavne junake u pravcu preispitivanja njihovog odnosa.

Mina Đukić priči o sazrevanju pridodaje i osvrt na žensko-muške relacije. Leni i Lazar se, naime, poznaju od detinjstva, ali nikada do kraja nisu razjasnili šta su jedno drugom. Putovanje na koje kreću, za Lazara, bar je tako na početku, predstavlja samo još jednu avanturu, dok je za Leni mnogo više od toga. Ova nesigurna mlada žena koja u sebi još uvek nije našla snage da do kraja odraste, beži od obaveza i kolotečine koja je sve više guši, a u nadi da će ponovo osetiti nesputanost i slobodu detinjstva koje je iskusila sa Lazarom. Film je pripovedan iz ženske perspektive, ali je Lazarevo prisustvo ključno za razumevanje Leninog lika – on je katalizator procesa koji se odigrava u glavnoj junakinji.

Neposlušni nisu savršen film, nit priče se povremeno gubi u sveopštem oneobičavanju, ali, kada se sve sabere i oduzme, konačni utisak je veoma povoljan. Mina Đukić je snimila ubedljiv debi i sebi obezbedila mesto na listi autora na koje u budućnosti treba ozbiljno računati. Posebno treba ceniti njenu istrajnost da bude drugačija, svoja i da ni za milimetar ne odstupi od vizije koju je zacrtala. E, to se zove neposlušnost!

Add comment


Security code
Refresh