Menu

logo

Negde daleko, u zemlji snova, bićemo srećni ti i ja

Piše: Dragana Stojiljković

the fault in our starsKada sam bila dete, tata mi je pred spavanje pričao o Snežani, Pepeljugi, Uspavanoj lepotici. Omiljeni deo mi je bio kraj, kada kaže „I živeli su srećno do kraja života“. Današnji roditelji su moja generacija. Velika većina je tinejdžerske dane proživela u nemaštini, ratu, bombardovanju, turbo folku, humanitarnoj pomoći, demonstracijama, švercu, inflaciji, buvljacima, pa i zastarelim patrijarhalnim uverenjima. Danas su jabuke odavno zatrovane pesticidima, estetska hirurgija duže traje od bundeve, a nijedan poljubac nije deux ex machina. Ni muškarci ne žele da budu prinčevi već frajeri. Beli konj umesto sena jede gorivo. Možda je u bajke teško poverovati i lako ih je diskreditovati, ali u bajkovite priče se svakako može pobeći, makar na nekoliko sati dnevno. Kažu valja se, zbog očuvanja zdravog razuma i društvene okoline.

S tim na umu, nisam želela da prikažem samo dve knjige, već sam se odlučila za više njih koje je objavio jedan naš domaći izdavač. Urban Reads iz Beograda jeste novi i mali izdavač, ali njegova srčanost i posvećenost izdavaštvu je inspirativna i za svaku pohvalu (i zahvalnost, bar od nas fanova).

Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.
– Lav Tolstoj, „Ana Karenjina“

Ako do sada niste čuli za „Krive su zvezde“ (The Fault in Our Stars, 2012) Džona Grina, morali ste dobro da se potrudite da ne čitate zabavne i kulturne rubrike novina i časopisa, ako već ne gledate TV. Knjiga po kojoj je snimljen filmski hit kojem mnogi prognoziraju nekoliko važnih nominacija za Oskara napravila je veliki bum kod mladih čitalaca, a kada su se roditelji zapitali zašto im se deca smeju i ridaju u isto vreme, ubrzo smo i mi stariji poklekli šarmantnom pisanju tužno-pozitivne naracije gospodina Grina. Papirne maramice će vam trebati i za njegov roman „Gradovi od papira“ (Paper Towns, 2009), o neprimetnom mladiću koji kreće u potragu za popularnom devojkom u koju je zaljubljen, a koja je jednog dana, samo otišla iz grada. Grinovo pisanje ima melodičan, vudialenovski dijalog, pametne i duhovite junake koji kroz situacije u koje ih pisac postavlja upoznaju bolje sebe, svoje granice i sazrevaju. Tu je i „Nisam ja takva devojka“ (Not That Kind of Girl, 2014), knjiga autorke nagrađivane serije „Devojke“ (Girls) Line Danam. Ovu knjigu ćete ili voleti ili mrzeti, jer se autobiografija - bez skromnosti i dlake na jeziku, ne trudi da predstavi autorku u što lepšem svetlu nego je predstavlja onakvom osobom kakvom je život napravio. Pandan Džonu Grinu će svakako biti roman Džendi Nelson „Daću ti sunce“ (I'll Give You the Sun, 2014) i njena dirljiva priča o bratu i sestri, blizancima, prvim ljubavima, udaljavanju i sazrevanju. Možda vam se ove knjige, ovako na prvo kratko prepričavanje, čine kao manje bajkovite, a više realne, no najbitnije je da su magične. Odvode vas u druge priče koje nisu vaše, predstavljaju vam osećanja koja vas istovremeno plaše i ohrabruju, ali ma koliko tužne, surove ili realne, govore vam da niste sami i usamljeni, da vas neko razume makar i preko reči odštampanih na papiru.

Kad se Gregor Samsa jednog jutra prenuo iz nemirnih snova, ugledao je sebe u postelji pretvorenog u ogromnu bubu.
– Franc Kafka, „Preobražaj“

Uvek se prisećam (s jezom) Orvelove „1984“ gde, jednostavno rečeno, Veliki brat sve posmatra, Bredberijevog „Farenhajta 451“, u kome je zabranjeno čitanje knjiga i uopšte razmišljati, ili Hakslijevog „Vrlog novog sveta“, po kome napredak tehnologije znači gubitak ličnog identiteta. Za ove knjige su svi čuli, ako ih već nisu pročitali. Posebno su popularne u trenucima kada veliki intelektualci i kritičari političkog sistema žele da istaknu koliko nas država vozi kao džak krompira, a ne kao svoje građane. Takođe, veoma su uslužne kritičarima današnjeg tehnološkog napretka i globalnih medija. A istina je da ono na šta nas ove knjige upozoravaju nismo slušali u pravo vreme kada smo mogli da nešto i promenimo, nego smo rešili da iz njih primenimo ono što opravdava naše greške koje su do ovog danas i dovele.

Antiutopijski ili, kako je meni draže, distopijski pravac u fantastičnoj književnosti danas je uzeo maha, ali sa manje političkim a više humanističkim pristupom, bar kada je u pitanju omladinska književnost. Prvi roman izdavačke kuće Urban Reads bio je „Divergentni“ (Divergent, 2011) Veronike Rot. O njemu smo već pisali u Pressing magazinu, a od tada je filmska adaptacija zaradila pozitivne kritike i dobre parice na blagajnama širom sveta, pa i popularnost kod čitalaca u Srbiji. Nastavci „Pobunjeni“ (Insurgent, 2012) i „Odani“ (Allegiant, 2013) u međuvremenu su izašli, srećom po srpske fanove i zahvaljujući prevodiocu, brzo jedan za drugim, tako da nisu se mnogo grickali nokti. Priča o distopijskom Čikagu u budućnosti čiji su stanovnici podeljeni na pet frakcija koje se raspadaju i sukobljavaju. A one čitaoce koji su uzdisali za glavnim junakom obradovaće zbirka priča „Četiri: zbirka priča o Divergentima“ (Four: A Divergent Collection, 2014). U njoj Tobajas priča o svojoj ceremoniji odabira, zašto je dobio nadimak Četiri, kako se osećao kada je upoznao Tris i još mnogo toga što fanove ovog neustrašivog momka zanima. Još jedna distopijska trilogija „Legenda“ Mari Lu, od koje nam uskoro stižu drugi i treći deo, dopašće se onima koji su fanovi Divergentnih. Džun je vunderkind i najbolji vojnik Republike. Dej je najtraženiji kriminalac i neprijatelj Republike. Kada Džun pošalju nadređeni da se infiltrira u sirotinjski deo Republike i uhvati Deja, saznaće da ni Republika ni Dej, a ni ona sama, nisu ono što je mislila. Verujem da o serijalu „Lavirint“ Džejmsa Dašnera ne treba mnogo govoriti, jer je film nedavno stigao i kod nas, a pratila ga je odlična reklamna kampanja. Za sada je Urban Reads objavio dva dela „Lavirint: Nemoguće bekstvo“ (Maze Runner, 2009) i „Zgarište: Nemoguć prolaz“ (The Scorch Trials, 2010), dok će nam treći stići u toku sledeće godine.

Čovek u crnom je bežao kroz pustinju, a revolveraš ga je pratio.
– Stiven King „Mračna kula 1: Revolveraš“

I za finale ovog teksta namerno sam ostavila dve knjige. Prvi je razlog što sam fan urbane fantastike i zato ovaj žanr preporučujem svima kojima ne smeta da su glavni junaci stariji (nekad imaju i preko 200 godina), pa samim tim da te knjige u sebi imaju psovke, seks, nasilje i heroine koje ne služe toplu kafu već vitlaju hladnim oružjem. Jedina knjiga ovog žanra koju je Urban Reads izdala je prvi deo serijala „Groznica“ Karen Mari Moning naslovljen „Groznica tame“ (Darkfever,2006.). Sve počinje kada Makajla Lejn dođe u Dablin da bi pronašla ubicu svoje sestre, a otkriva natprirodni svet inspirisan keltskom mitologijom u kome svi traže knjigu mračne magije a dobro i zlo nije tako lako razlikovati. Tu je i zagonetka koja je muči: Džeriko Baron ili vilenjački princ? Ah, muke, muke...

Druga knjiga je u postapokaliptičnom maniru, ali žanr zavisi od toga koliko vas plaši primesa da vanzemaljci nisu uleteli sa brodovima i uništili sve velike svetske gradove, već su nam se godinama prikradali i čekali savršen trenutak da nas porobe. Obradovala me vest da je na spisku za izdavanje i roman Rika Jensija „Peti talas“, prvi u serijalu. Pročitala sam englesko izdanje jer me namamila najava u časopisu „Empire“, pa sam rešila da ga tako i predstavim: „Nakon prvog talasa, ostala je samo tama. Nakon drugog, pobegla je šaka srećnih. Nakon trećeg, preživela je samo šaka nesrećnih. Nakon četvrtog talasa, zaživelo je jedno jedino pravilo: nikome se ne može verovati.“ A sledeće godine izlazi i film.

Jedva čekam da pročitam nastavak, a vama želim da uživate u čitanju ovih i ostalih sjajnih knjiga. I ne zaboravite, čitajte zato što volite, a ne zato što to neko drugi voli za vas.

Add comment


Security code
Refresh