Menu

logo

Tezgaroš sa stilom

Majk Keri - The Girl With All the Gifts

Piše: Željko Obrenović

the girl with all the giftsZa Majka Kerija sam čuo pre gotovo deceniju i prvi glasovi govorili su da se radi o tezgarošu. I mada to nije daleko od istine, brzo sam shvatio da se radi o prvoklasnom tezgarošu. Majk Keri je pisao Lucifera, sjajan strip koji se nakalemio na univerzum iz Gejmenovog Sendmena, koji je, po meni, i ne samo po meni, u mnogo čemu bolji od originala. Pisao je i Helblejzera, u vreme kad on nije bio hit kao dok su ga potpisivali Džejmi Delano i Gart Enis, ali su se i ti stripovi pokazali kao ozbiljno štivo. Stavio je potpis i na gomilu superherojskih stripova i paralelno vodio nekoliko svojih naslova. A onda je objavio i prvi roman.

U intervjuima je rekao kako je pre nego što se probio u svetu stripa napisao nekoliko knjiga koje niko nije hteo ni da pogleda a kamoli da objavi, a da li je vremenom napredovao ili je dobio nešto kredita, nikada nećemo saznati, no njegov serijal o detektivu za okultno, Feliksu Kastoru, izgurao je pet nastavaka, i mada se nijedan od njih nije prodao sjajno, reč je o solidnoj i nadasve zabavnoj prozi.

Nedavno sam slučajno došao do romana neobično dugog naziva The Girl With All the Gifts, koji je potpisao R. M. Keri i prevalio polovinu dok nisam shvatio da je u pitanju gorepomenuti čovek. Ne bi trebalo da čudi što sam bio u mraku, s obzirom na to da je The Girl u svakom pogledu drugačije štivo od svega što je ranije napisao. Stripove nećemo ni pominjati, ali zato serijal o Feliksu Kastoru ne može da izbegne paralelu. Dok je tu reč o romanima u prvom licu, u tradiciji hardboiled naracije i Rejmonda Čendlera (sa raznim čudesima i natprirodnim pojavama), The Girl je napisan u trećem licu i po tonu gotovo da se može svrstati u glavni tok.

Priča počinje in medias res, i u prvi mah ne znamo šta nas je snašlo ni šta čitamo, ali ne možemo da ostavimo knjigu. Devojčica iz naslova, Melani (kroz čije oči sagledavamo veći deo priče) vezana je, drže je na nišanu, a ona se nalazi u nekakvoj... školi?

Usput ćemo, lagano, saznati da je The Girl, zapravo postapokaliptični roman sa zombijima, ali nam to saznanje neće nimalo promeniti stav, niti odnos, prema knjizi. U pitanju je priča koja ne otkriva toplu vodu, ali ima previše šarma da je ne bismo voleli. Zombiji su u drugom planu, a likovi su ono što nas zanima. Po ovakvom tretmanu, Kerijev roman podseća na Kroninov Prolaz, što je samo plus. U romanu se malo šta dešava, nema ni traga od akcije i dramaturških udica, likovi su okrenuti sebi, preispitivanju svojih postupaka i svoje prošlosti. Melani nam se na kašičicu razotkiva, najpre kao dete koje se ni krivo ni dužno obrelo u vanrednim okolnostima kao žrtva... ili neko ko može da spase preostali svet. Ostali likovi nisu razvijeni u toj meri, ali nam se predstavljaju kao osobe od krvi i mesa, do kojih nam je stalo. Svet u koji je priča smeštena, iako prikazan u nebrojano knjiga u filmova, uspeva da izbegne stereotipe i opšta mesta i deluje sveže. Ne možemo da kažemo da je u pitanju knjiga bez mane, ali je svejedno volimo. Zanimljivo je i to što je Keri paralelno sa radom na romanu pisao i scenario za istoimeni film pa je u hodu sam sebe adaptirao.

U pitanju je autor koji često piše pod pseudonimima, tako da je njegovu bibliografiju teško pohvatati, ali dosta je reći da mu se pripisuje i kolaboracija sa sopstvenom suprugom, od pre dve godine (priča smeštena u harem). Nastavak The Girl, iako to deluje logično, kaže da ne planira. A šta nam sledeće priprema, teško je pretpostaviti. I posle toliko godina i nakon što se toliko puta dokazao, čini se da je Keri osuđen da tezgari, ali nema razloga da mu to zameramo. Kvalitet mu očigledno ne opada, bilo da piše u najam i krije ime dok pokušava da prehrani porodicu... bilo da ime krije zato što pokušava da napiše nešto potpuno drugačije od svega do sada. Želim mu sreću sa svime što radi. A meni neka pod hitno donese još jedan R. M. Keri naslov.

Add comment


Security code
Refresh