Menu

logo

Čekajući (finansijski) uragan

BERZE I BERZANSKO POSLOVANJE – AKCIJA PO GLAVI STANOVNIKA
Piše: Ivana Božić - Miljković

"...Vrednost akcija na svetskim berzama nastavila je da pada zbog strahovanja da američka privreda ulazi u recesiju. U ponedeljak je u Evropi zabeležen najveći pad u jednom danu od 2001. godine..."

"...U Aziji se očekuje dalji pad vrednost akcija. U Japanu, Hong Kongu, Kini, Južnoj Koreji, zabeležen je pad od 4 do 8 odsto. Slično je stanje i u Evropi. U Nemačkoj su cene vrednosnih papira oborene za oko 7 procenata..."

Ovo su retke vesti koje neće ostaviti bitnog traga na mentalno zdravlje i kvalitet sna prosečnog Srbina. Činjenica da (još uvek) nismo ozbiljno uključeni u svetske ekonomske tokove, pruža privilegiju da potencijalnu brigu ograničimo na sitne lične finansijske probleme uglavnom svedene na traženje dovoljno rastegljivog kanapa kojim bismo spojili prvi i prvi. Dramu koja se odvija na svetskom finansijskom tržištu, enormna bogaćenja preko noći i ista takva bankrotstva, sa ove distance posmatrani, izgledaju kao oni uragani koji besne po Americi - obavešteni smo da postoje i povremeno prave štetu, ali i duboko uvereni da ovde neće doći. Po istom principu pratimo i vesti o svetskim berzanskim turbulencijama – površno, bez mnogo emocija i ambicija da ronimo u problematiku, uz realan stav da glavnu rolu u tom filmu još dugo nećemo dobiti. Podela besplatnih akcija biće idealna prilika da se zatalasa inače sablasno mirno more domaćeg berzanskog tržišta. Istina, mnogo je onih koji u vrednosnom papiru "teškom" dve purpurne (ili deset zelenih – kako vam drago), vide šansu da momentalnom prodajom istog napune novčanik, a onda isti otprazne u hipermarketu, osrednjem salonu nameštaja, zvučnijem butiku ili turističkoj agenciji. Međutim, ne treba zanemariti ni one koji planiraju da se dobijenim akcijama malo poigraju i eventualno udvostruče vrednost državnog poklona. S obzirom da nije kulturno glumiti stomatologa kada su pokloni u pitanju, zažmurićemo pred činjenicom da je država mogla, i pre početka privatizacije da pokaže velikodušnost na delu i časti građane kako dolikuje. Sa druge strane, mogla je i da se predomisli pa – nikom ništa. Ovako, možemo biti zadovoljni što je većina nas, pod relativno skromnim uslovima (punoletstvo i državljanstvo) "zaradila" svoju prvu hiljadarku. Ujedno, time smo dobili (pardon, dobićemo) ulaznicu za učešće u berzanskim igrarijama i priliku da saznamo kako se zabavljaju bogati hazarderi.

Berza u svetu

Može se reći da su prvi nacrti za izgradnju savremenih oblika berzanskog poslovanja stvoreni u momentu naglog razvoja trgovine i potrebe da se novonastale teškoće u trgovinskim transakcijama brže i lakše prevazilaze. Kako to obično biva, sve je počelo u Evropi. Podaci o korišćenju garantnih pisama u trgovačkim transakcijama, u 12. veku u Francuskoj, govore o postojanju praoblika berze. Francuski Kralj Filip Lepi (Phillipe le Beau 1268-1314) je, u tadašnjoj sistematizaciji radnih mesta, stvorio profesiju "kuratora/posrednika razmene", što je predstavljalo preteču današnjih brokera. U isto vreme, u flamanskom gradu Brižu, ispred kuće porodice Van der Burse, koja je na fasadi imala ugravirane dve vreće sa zlatnicima, skupljali su se trgovci da bi se dogovarali o razmeni dobara. Pretpostavlja se da naziv berza potiče upravo od imena ove poznate belgijske porodice. Sve ove trgovačko-finansijske novotarije dešavale su se u vreme kad svet nije znao za Kolumba, a ovaj nije znao da levo od Gibraltara žive nekultivisani indijanci, te je sasvim razumljivo što je tek 500 godina nakon Evrope, u Americi (tačnije u Filadelfiji), zaživeo prvi oblik berzanske organizacije finansijskog tržišta. Bilo je to davne 1791. godine. Gotovo čitav vek kasnije, tajne berzanskog poslovanja upoznaće i Srbija.

Berza među Srbima

Uspostavljanje institucije berze u Srbiji išlo je po već utvrđenom kreni-stani scenariju. Proglašenje nezavisnosti Srbije na Berlinskom kongresu predstavljalo je inicijalnu kapislu za prvi ozbiljniji pomak u realizaciji inovacija na ekonomskom planu. Zakon o javnim berzama usvojen je 1886. godine, a prve transakcije obavljene su početkom 1895. godine. Sasvim logično, u stanju neposredne ratne opasnosti, organizacija tržišta ustupa mesto nekim drugim organizacijama, pa je rok trajanja berze u Srbiji istekao Aprila 1941. godine. Po završetku rata, na temeljima socijalističkog društvenog uređenja tadašnje SFRJ počinje izgradnja centralno - planskog načina privređivanja u kome je sve do tančina isplanirano i organizovano. U skladu sa novom ideologijom, Beogradska berza, 1953. godine, i zvanično biva proglašena nepotrebnom institucijom. Ako je za utehu, ista sudbina je zadesila i berze u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj, Poljskoj, Čehoslovačkoj i istočnoj Nemačkoj.

Pad berlinskog zida označio je novu epohu ekonomskog razvoja u ovom delu Evrope. Dirigentska palica države je, nakon pedeset godina neprikosnovenog apsolutizma u regulisanju tržišnih odnosa, zamenjena tržišnim mehanizmima. To je bila prilika za povratak berzi na velika vrata. Među prvima se vratila Beogradska berza - 1989. godine, pod imenom Jugoslovensko tržište kapitala. Ova institucija osnovana je od strane vodećih banaka i finansijskih organizacija, a podlogu za funkcionisanje činio je Zakon o tržištu novca i tržištu kapitala. Sa težnjom da se istakne opis poslova koje obavlja, (organizacija trgovine akcijama i kreditnim hartijama od vrednosti), 1992. god. Jugoslovensko tržište kapitala menja naziv u Beogradska berza i pod tim imenom postoji i danas. Doduše, politički i ekonomski haos kroz koji je Srbija prošla od početka '90-tih i koji će, čini se, potrajati do u nedogled, postavio je Beogradsku berzu na margine domaćeg finansijskog tržišta, sa kojih se neće tako skoro odlepiti.

Čemu služi berza?

Na bazi predznanja iz američkih filmova, berzu možemo definisati kao veliko, organizovano tržište na kome se vrši slobodna razmena vrednosnih papira, ugovaraju veliki poslovi i okreću enormne svote novca. Savremena ekonomija berzu definiše kao "privredno društvo koje u unapred određeno vreme i po određenim pravilima organizuje sastanke, na kojima se okupljaju posrednici radi prodaje i kupovine robe, novca ili hartija od vrednosti". Na berzi se, dakle, susreću ponuda i tražnja za određenom robom ili finansijskim "materijalom" i na bazi odmeravanja odnosa snaga istih, formira se objektivna cena.
Predmet trgovine na berzi mogu biti: žiralni novac, menice, čekovi, akcije, devize, kapital, plemeniti metali, prava akcionara na preču kupovinu akcija i razne vrste roba. Ukoliko je berza specijalizovana za sučeljavanje ponude i tražnje finansijskih derivata, spada u grupu finansijskih (ili efektnih) berzi.

Nasuprot njima, postoje i produktne berze, specijalizovane samo za posredovanje u prodaji određene vrste robe - kao što je Produktna berza u Novom Sadu na kojoj se trguje poljoprivrednim proizvodima. U ulozi osnivača berze, može se pojaviti država ili bilo koje pravno lice koje ima dozvolu za obavljanje dilersko-brokerske delatnosti.

Glavni akteri na berzi su brokeri i dileri – na velikom platnu obično su predstavljeni kao simpatični momci, rukava zavrnutih do laktova, koji vode glavnu reč na nadmetanjima za što povoljniju cenu predmeta trgovanja, pri tome viču koliko ih grlo nosi, i mašu nekakvim papirima kao da im od istih život zavisi. Činjenica da im ovo nesvakidašnje ponašanje na poslu obezbeđuje beneficirani radni staž i penziju u 35-toj, i činjenica da živimo u nekim ludim instant vremenima, izbacila je ovo zanimanje skoro na sam vrh top liste deset najpoželjnijih. Iako, posmatrani sa strane izgledaju skoro identično, između brokera i dilera postoje određene razlike. Sa dilerima smo već, početkom '90-tih, imali čast da se upoznamo na spontano organizovanim uličnim berzama. Podsećanja radi, to su oni koji imaju njuha i sluha da neki proizvod kupe jeftinije, prodaju po deset puta višoj ceni, a sve što ostane stave u džep. Sa druge strane, brokeri su tipični predstavnici uslužnog sektora. Oni posluju u svoje ime, a za tuđ račun, i za svoje usluge naplaćuju proviziju.

Akcije i obveznice

Objava informacije o besplatnoj podeli akcija javnih preduzeća građanima Srbije, pobudila je interesovanje za bliže objašnjenje ovog pojma i detaljniju analizu isplativih kombinacija koje se mogu izvesti sa ovim finansijskim instrumentima. Akcije, po definiciji predstavljaju vlasničke hartije od vrednosti, što znači da vlasnik akcija nekog preduzeća poseduje deo kapitala tog preduzeća. U zavisnosti od veličine akcijskog udela u kapitalu preduzeća, vlasnik akcija ostvaruje pravo na: upravljanje preduzećem, dividendu (to je deo dobiti preduzeća koji se isplaćuje akcionarima) i pravo na likvidacioni ostatak u slučaju gašenja preduzeća. Po pravilu, veća mogućnost ostvarivanja dobiti, znači i veći rizik od gubitka uloženih sredstava. Tako nešto se može desiti u slučaju pada vrednosti akcija, finansijskog kraha berze ili u slučaju likvidacije preduzeća, ako visina uloženih sredstava u kupovinu akcija ne obezbeđuje učešće u likvidacionom ostatku.

Sa aspekta preduzeća, akcije predstavljaju veoma korisno sredstvo u slučaju potrebe za finansiranjem poslovanja. Kada se oglasi alarm upozorenja da je kapital preduzeća prešao neku granicu normalnog topljenja, i da je vreme za dokapitalizaciju, ono emituje svoje akcije i prodaje ih na berzi. Prodajom, preduzeće podiže svoje kapitalne potencijale, ali istovremeno stiče veći broj novih vlasnika koji će u njegovom daljem poslovanju, imati sva prava koja sa sobom nosi vlasnički kapital iz akcija. Kažu ljudi "dok jednom ne smrkne, drugom ne može da svane". Živa istina!

Iako je pojam akcija, za ogromnu većinu domaćeg stanovništva, do skoro predstavljao nepoznatu x, sa obveznicama je, ta ista većina, '89-te godine, imala jedan, ne baš tako prijatan susret. Naime, na prelazu između dva suprotstavljena sistema neko se setio da iskoristi gužvu i na konto taze probuđenog patriotizma na Gazimestanu, animira građane da prikupe nešto novca - za preporod i brži privredni razvoj. Bogata i patetična marketinška kampanja, u kojoj država traži pare na zajam, uspela je da preusmeri deo sredstava pojedinaca namenjen ličnoj potrošnji u fond za opštenarodnu dobrobit. Istina, ambiciozno dug put od milijardu dolara, pređen je tek nešto više od dvadesetine (tačnije, stalo se na oko 56 miliona zelene valute). Da je narod znao da je država nesolventan dužnik, i da će na naplatu potraživanja po osnovu zajma čekati narednu deceniju i po, ne bi se ni u mislima uključivao u ovakav, na prvi pogled, naivan i bezazlen projekat. Sama definicija obveznica, po kojoj iste predstavljaju dužničke hartije od vrednosti, koje sa sobom nose obavezu izdavaoca da investitoru vrati pozajmljena sredstva, uliva poverenje. E, sad, što niko nije precizirao rok u kome sredstva moraju biti vraćena zajmodavcu, posebno je pitanje. Ali, kao i uvek, ima prečih stvari.

Činjenica je da svako gorko iskustvo povećava onu obaveznu, urođenu, dozu rezervisanosti prema isprobavanju novih sadržaja koji sa sobom nose izvestan rizik. Ipak, daleko su manje šanse da prilikom trgovanja hartijama od vrednosti na berzi doživite isto driblanje kao onomad od strane države. Ali, ukoliko se ipak desi spor bilo koje vrste, u pomoć dolazi arbitraža. Arbitraža berze predstavlja neutralni organ sastavljen od liste arbitara, koji nesmeju biti delegirani iz redova uprave berze. Pravilnik arbitraže je alfa i omega profesionalnog rada arbitara, a odluka koja se donese konačna i neopoziva.

Berzanski indeksi

Kompleksnost sistema berzanskog poslovanja na kome su izgrađena složena pravila igre, zahteva konstantno praćenje kretanja i promena velikog broja statističkih podataka koji se odnose na određene segmente tržišta ili tržište u celini. Iz tog razloga, stvoren je statistički instrument koji služi za praćenje i iskazivanje procentualnih promena u kretanju berzanskih transakcija. Postoji veoma široka lepeza ovih indeksa. Najstariji i najpoznatiji među njima, Dow Jones Industrial Average (DJIA), dolazi sa američkog tržišta hartija od vrednosti. Nastao je još u XIX veku, nazvan je po istoimenoj izdavačkoj kući, a danas je inventar stranica Wall Street žurnala, gde svakodnevno pokazuje kretanje prosečnih cena akcija 30 najmoćnijih američkih kompanija. Od ostalih berzanskih indeksa zvučnih imena izdvajamo i: FT-SE 100 sa londonske, Nikkei 225 sa tokijske, DAX sa frankfurtske i CAC sa pariske berze.

Beogradska berza svakodnevno objavljuje dva indeksa: BELEX15 i BELEX LINE. BELEX 15 služi prevashodno domaćim i stranim investitorima, da ukaže na segment domaćeg tržišta kapitala u koji vredi ulagati. Praćenjem ovog indeksa, investitori imaju uvid u najuspešnija srpska preduzeća čije se akcije visoko kotiraju na tržištu. Za razliku od BELEX-a 15, koji uzima u obzir samo najuspešnije, BELEX LINE pokazuje kretanje cena reprezentativnog uzorka hartija od vrednosti kojima se trguje na berzi. Ovaj indeks je kreiran tako da opisuje ukupna tržišna kretanja, a koristi od njega imaju investitori (kada odlučuju gde plasirati kapital), portfolio menadžeri (kada donose odluke koje hartije kupiti, a koje prodati), mediji (kada prave analizu privrednih kretanja) i javnost (koja, uz pomoć medija, stvara sopstvenu predstavu o silaznoj ili uzlaznoj putanji životnog standarda). Ukoliko je uputstvo za korišćenje berzanskih indeksa i dalje maglovito, evo jednostavnog objašnjenja: plus je uvek dobar znak!

Investicioni fondovi

Prema istraživanjima Društva za upravljanje investicionim fondovima "Citadel Asset Management", za investicione fondove čuo je svaki drugi stanovnik Srbije. Podatak o broju onih koji stvarno razumeju o čemu se tu radi, ili nije istražen – ili rezultati nisu za javnost. Po nekoj krajnje pojednostavljenoj definiciji, investicioni fond predstavlja akumuliranu imovinu ulagača, uloženu u: akcije, obveznice, blagajničke zapise i druge zakonom dozvoljene hartije od vrednosti. U Srbiji je do danas registrovano ukupno osam ovakvih fondova. Poređenja radi, u Hrvatskoj ih ima preko sto.

Ukupna imovina investicionog fonda je podeljena na jednake delove - investicione jedinice i za potencijalne ulagače je najvažnije da znaju da kupovinom samo jedne postaju članovi fonda. Početna vrednost investicione jedinice svih investicionih fondova u Srbiji je 1000 din. Kao i većina stvari, i ova početna vrednost je podložna promeni, zavisno od promene cena hartija od vrednosti koji su u portfoliu otvorenog investicionog fonda. Naravno, što je vrednost investicione jedinice veća – fond je uspešniji.

Ono što investicionom fondu daje laganu prednost nad berzom jeste manji rizik ulaganja. Realno, rizik nije zanemarljiv, ali činjenica da je lepo raspoređen na veći broj hartija od vrednosti, daje određenu sigurnost. Logično, male su šanse da sva preduzeća čije su akcije ugrađene u investicioni fond zajedno bankrotiraju. To se može desiti na berzi, gde je zbog većih ulaganja, i manje diversifikovanog rizika neophodno razviti i izoštriti "investiciono šesto čulo", a ziheraške manire ostaviti kod kuće.

Ulaganje u investicione fondove je, na zapadu, popularniji vid štednje od čuvanja deviza na računu u banci. Stabilno finansijsko tržište, na čvrstim temeljima vladavine prava, omogućava da se govori o isplativosti, da se sigurnost ne dovodi u pitanje i da na temu rizika odlučuju nijanse. Ovakva postavka stvari u Srbiji je daleka i neizvesna budućnost. Doduše, nije baš sve tako šuplje: za početak, procedura ulaganja je jednostavna, može da se bira između rizičnijeg i konzervativnijeg portfolia (u slučaju da sve teče uzlaznom linijom, ulaganja u ovaj prvi su isplativija), budno oko Komisije za hartije od vrednosti paziće na svaki investicioni potez, a ukoliko dođe do nepravilnosti, tu je Zakon o investicionim fondovima. Dakle, jedna crvena i lična karta, dobra volja i internet za bolju informisanost – i svet investicija je vaš!

Umesto zaključka

Čovek ne mora biti bog-zna-kakav stručnjak da bi ukapirao da su dešavanja na političkoj sceni osnovni generator (ili pre, kočnica) razvoja ekonomije i posebno važan faktor kretanja na finansijskom tržištu. Zbog svega što nas je snašlo u proteklih par decenija, Srbija je posebno osetljiva na ovu vrstu "ruže ekonomsko-političkih vetrova". Ukoliko neka buduća vlada ostvari barem 10% obećanja koja nam, putem medija, na pet minuta serviraju potencijalni kandidati, nesumnjivo nam sledi prosperitet na svim poljima. Eto, za početak ćemo ni krivi ni dužni postati deoničari javnih preduzeća i dobićemo priliku za bolje upoznavanje mogućnosti koje nudi domaće berzansko tržište. U svakom slučaju, nije daleko dan kada će svako od nas imati ličnog berzanskog posrednika (dilera/brokera), baš kao što danas imamo svoje frizere, kozmetičare i auto-mehaničare. Čak i da nije tako, pa šta? Kažu "nada je san budnih" – potpuno besplatan i dostupan svima.

Add comment


Security code
Refresh