Menu

logo

Top je bio vreo

Piše: Đorđe Bajić
Režija: Slobodan Skerlić
Uloge: Stanislav Rucnov, Anita Mančić, Muhamed Dupovac, Mugdim Avdić, Kenan Musić, Nikola Đuričko, Slavko Štimac, Milica Mihajlović, Bojana Maljević, Faketa Salihbegović

top-je-bio-vreoSnimanje filma Top je bio vreo je završeno u februaru 2011, a film je premijerno prikazan na FEST-u, pune tri godine kasnije (redovna bioskopska distribucija u Srbiji i, eventualno, regionu planirana je za septembar 2014). Tri godine u postprodukcionom limbu su ukazivale da je Top film sa problemom, a to se i potvrdilo kada je ova drama o opsadi Sarajeva konačno prikazana. Nesporno, u pitanju je ostvarenje koje je posedovalo znatan potencijal, ali je negde u realizaciji zapelo.

Priča filma je smeštena u ratom razoreno Sarajevo, negde početkom devedesetih. Srpska opsada je u toku, grad je svakodnevno granatiran, civilne žrtve su velike. Smrt vreba iza svakog ugla i tenzija slama i najjače. Glavni lik je srpski dečak kome na samom početku filma ginu majka i otac. Brigu o od šoka zanemelom siročetu preuzima komšinica Hatidža (Anita Mančić), muslimanka koja se ne obazire na nacionalnu/versku pripadnost i želi da nevino dete zaštiti po svaku cenu. Ipak, ratni užasi pokolebaće i one najčistijeg srca...

Skerlićev Top je bio vreo je filmska adaptacija istoimenog romana Vladimira Kecmanovića, romana koji je u vreme svog prvog objavljivanja 2008. godine, a i kasnije, izazvao dosta kontroverze. Ovaj roman nevelikog obima je uspeo da na efektan način prikaže košmar rata u kome se zamagljuju granice između dželata i žrtve. Završne strane romana u kojima je opisano kako dečak sa srpskih položaja puca na grad iz koga je upravo pobegao izazvale su najviše polemike. Ovaj bolan, užasan kraj svakako nije politički korektan, što su mu mnogi i zamerili, ali se veoma dobro uklapa u sveopšti nihilizam romana i njegovu konačnu poruku: rat svojim krvavim rukama drobi nevinost i satire ono dobro u ljudima. Skerlić je u scenariju za svoj film izmenio kraj i zbog toga je izvorna poenta u potpunosti izneverena. On je kao scenarista i reditelj imao pravo na takvu odluku, ali je ona u znatnoj meri okrnjila snagu priče i umanjila završni udarac. Pored ove, ključne i najveće izmene, modifikovani su još neki delovi romana – pre svega prizori nasilja muslimana nad srpskim civilima u Sarajevu, što je svakako dodatno promenilo ton priče.

Šta u filmu valja? Kao prvo, treba istaći da je Anita Mančić ostvarila odličnu ulogu, a sve pohvale je zaslužio i dečak Stanislav Rucnov kome je pripao težak zadatak da nas, praktično bez ijedne reči, vodi kroz film. Pored ove dve glumačke kreacije, bio bi greh ne pomenuti fotografiju Dušana Joksimovića koja poseduje vanserijsku upečatljivost. Ostalo... Ostalo i nije baš tako upečatljivo... Posebno smeta što su mnogi odlični glumci gotovo u potpunosti protraćeni u filmu, svedeni na minijaturne epizode. Slavko Štimac u poslednjoj trećini konačno dobija nešto više prostora, ali su zato, na primer, doajeni Mira Banjac, Gordana Gadžić i Ivica Vidović (kome je Top, da stvar bude gora, poslednji film u karijeri pošto je preminuo nedugo po završetku snimanja) tek nešto malo više od statista. S druge strane, Bojanu Maljević je trebalo u potpunosti odstraniti iz filma ili, još bolje, zameniti glumicom koja je u stanju da se nosi sa kompleksnošću ove male ali važne uloge.

Nakon premijere Topa na FEST-u, u štampi je jedno izvesno vreme trajala žustra prepirka Skerlića i filmom nezadovoljnog Kecmanovića, mada je, paradoksalno, ako se izuzme tih nekoliko pobrojanih izmena, filmska verzija prilično verna romanu. Kada se sve oduzme i sabere, Skerliću bi sasvim lako mogle da se oproste izmene koje je uneo – ali samo pod uslovom da su one doprinele kvalitetu filma i upečatljivosti vizije. Po vlastitom priznanju, Skerlićeva namera je bila da uzbudi, provocira... „Dečja suza nema nacionalnost ni konfesiju", izjavio je svojevremeno reditelj i to, naravno, nije sporno. Nažalost, filmska verzija Topa jednostavno nema onu snagu i ubedljivost koju poseduje roman. Uzbuđenje i provokacija su izostali, a umesto njih smo dobili jedan prilično ravan, pa čak i mlak film koji svakako nije bez određenih kvaliteta, ali koji definitivno ne uspeva da dostigne umetničku vrednost na koju pretenduje. Top je, da rezimiramo i zaključimo priču, bio mlak.

Add comment


Security code
Refresh