Menu

logo

X-Men: Dani buduće prošlosti

Piše: Zoran Janković
Režija: Bryan Singer
Uloge: Hugh Jackman, James McAvoy, Michael Fassbender, Jennifer Lawrence, Patrick Stewart, Ian McKellen, Nicholas Hoult, Peter Dinklage, Halle Berry...

x-menIz nekoliko razloga (nedavne indiskrecije iz privatnog života i podosta potklizavanja u minulom radu reditelja) nova „epizoda" X-ljudi dočekana je mahom sa prilično strepnje. Stvar je po Singera bivala još komplikovanija jer se Matthew Vaughn odlično snašao, sa Prvom klasom stvorivši možda i ubedljivo najbolji superherojski film novog nam milenijuma.

Ipak, čuda su i dalje moguća, srećni ishodi su još uvek jedna od opcija, a strepnja je katkad tek prenaglašen oprez na večnoj klackalici između proživljenog u prošlosti i onoga što nam budućnost možda donosi, a upravo time se na nivou motiva bavi scenarističko-rediteljski tim ovog ostvarenja. Naravno, dosetka nije preterano originalna, viđali smo to i ranije mnogo puta, a nekako se već izrodila u počestu stilemu superherojskog žanra/podžanra. Međutim, ono što definitivno ovaj poznati koncept spasava utiska izraubovanosti su sigurnost i samosvest koju Singer u ovoj rediteljskoj epizodi tako jasno i glasno očitava, možda i nenadano nas podsećajući zbog čega, tačnije, na osnovu čega je većina filmofila nekada polagala tolike nade u njega.

Naravno, posve je izlišno baviti se vizuelnom stranom i tehničko-zanatskom kompetencijom ovog naslova, to je već poodavno aksiom kada je reč o ostvarenjima ovih ambicija, ovog gabarita i ove klase. Pošto teško da spora može biti po toj osnovi, ostaje da se vidi i pojasni u čemu je to Singer i u tolikoj meri uspeo. Pomenuti dramaturški zahvat (motiv povratka u prošlost sa namerom da se izmeni neumitno u bliskoj budućnosti) u ovom konkretnom slučaju poslužio je za dve svrhe – iz njega se izrodilo nekoliko neporecivo ubedljivih akcionih segmenata, ali i ono što je, može biti, ipak značajnije i za duže pamćenje – efektno je prikazana klaustrofobičnost superherojskog mikrouniverzuma (to je, doduše, jedna od stavki kojima bi trebalo da se pozabavi i sama Marvelova imperija, ali o tome možda neki drugi put). Naprosto, Marvelovi junaci, iako superheroji kojima ni ljudska zloba a ni razne utvare ne bi trebalo da predstavljaju opasnost, predstavljeni su kao borbeni, ali nesnađeni borci protiv sudbine i raznih pojavnih oblika teskobe koje im je ona namenila.

Tome treba dodati i Singerovo potenciranje osećaja ugroženosti, zahvaljujući čemu se briga za Marvelove izopštenike iz sveta uvrežene normalnosti, možda i bez preteranog učitavanja diskutabilnih naknadih značenja i dodatnih implikacija, da posmatrati i kao metaforična zabrinutost za, recimo, LGBT populaciju, ali i sve ostale marginalizovano-skrajnuto-stigmatizovane društvene grupacije, koje naprosto postoje i teže, baš poput Marvelovih X-ljudi, nekakvoj vrsti integracija i, može biti, pomirenju sa dominatnom i očito nenaklonjenom joj i borbenom i nedovoljno trpeljivom većinom. Singer sve to uspeva da upakuje u prividno sasvim po poznatoj meri skrojenu oblandu predletnjeg blockbustera stripovskog porekla, i tu se možda krije i najveća vrednost ovog ostvarenja. Upravo lakoća i neusiljenost kojom Singer i bratija mire kanone stripom inspirisanog filma sa Marvelovim predlošcima i šablonima i uzusima repertoarskog filma A klase, a sve to garnirano, eto, i sa mogućim slojem društvene angažovanosti (koja će možda biti i uočena i shvaćena kako je i nameravana, jer na uzorku velikih brojeva gotovo svaki je ishod moguć) čine da u pamćenje prizovemo Singerovo umeće, ali i da da dođemo do krajnjeg suda koji veli da se u slučaju Dana buduće prošlosti radi o kvalitetnom filmu i dostojnom nastavku priče iz ovog serijala.

A kada je već reč o klasi, da nikakve zabune ne bi bilo, Dani buduće prošlosti kaskaju za Prvom klasom (a kako i ne bi kada je Vaughnovo čedo naprosto remek-delo, možda i ne nužno posmatrano isključivo u okviru podžanra i kategorije kojoj pripada), ali jeste vidni napredak u odnosu na, ne samo, brljotine kojima nas je Singer nedopustivo dugo čašćavao, već i kada ovo novo delo poredimo sa ranijim mu pokušajima na iste ove, nazovimo ih tako, X-ljudske teme.

Add comment


Security code
Refresh