Menu

logo

Pola veka američkog heroja srpske krvi

Piše: Dejan Dabić
Multimedijski superheroji (35): Dži Aj Džo (G. I. Joe)

GIJoe1Pre nekoliko meseci Dži Aj Džo (G. I. Joe), popularna figurica vojnika nastala uoči Vijetnamskog rata, obeležila je pola veka svog postojanja. Tada je od strane kompanije „Hasbro" (Hasbro) predstavljena na sajmu igračaka u Njujorku. Idejni tvorac figurice je Don Livajn, koji je dizajnirao figuricu visoku 30 centimetara sa 21 pokretljivim delom. Ono što je za sve nas dodatno zanimljivo jeste legenda koja kaže da je kao prototip za ovog akcionog junaka, za kojeg su u ovih pedeset godina bili podjednako zainteresovani i deca i kolekcionari, poslužio heroj iz Drugog svetskog rata, američki narednik Mičel Pejdž (Mihajlo Pejović, „naše gore list", dete krajiških emigranata). I sam Livajn, koji je bio učesnik rata, kaže da je igračku kreirao u čast ratnih veterana, ili kako je to formulisao jedan od nekadašnjih direktora „Hasbroa" − „za srčane borce koji ratuju za pravu stvar". Ova figurica, kao i sam junak u celini, sa promenjenim društveno-političkim okolnostima i na zahtev tržišta, doživljavao je mnogobrojne metamorfoze postajući multimedijski heroj, čime i definitivno zaslužuje mesto u našoj rubrici. U periodu velikih protesta protiv Vijetnamskog rata sa jačanjem hipi pokreta i jedne sasvim drugačije politike na tragu „šezdesetosmaških" previranja, Dži Aj Džo postaje sve manje zanimljiv svojim vojnim, a sve više svojim avanturističkim obeležjima, kao superheroj koji istražuje i spasava; na tržišnu utakmicu i na činjenicu da je ljudima dosta rata, utiče i uspon vezan za filmski serijal „Rat zvezda", koji otpočinje u drugoj polovini sedamdesetih, zbog čega i „Hasbro" odlučuje da preorijentiše svoju proizvodnju prilagođavajući svemu tome i „džiajdžojca", smanjujući ga na nekih desetak centimetara.

GIJoe

Dži Aj Džo počinje da se pojavljuje i u stripu; u okviru Marvelove serije izlazio je punih dvanaest godina, a u međuvremenu je postao i junak kratkih i dugometražnih crtanih filmova, polako utirući put i ka bioskopskom platnu. Metamorfoza Dži Aj Džoa podrazumevala je i činjenicu da on nije ostao usamljen, već je transformisan u „tim superelitnih vojnika sa svih strana sveta od kojih svaki ima određenu specijalnost i vrhunsku opremu koja mu pomaže da odradi posao". Holivud je imao dodatnu odgovornost prema fanovima ovog junaka − o čemu Stjuart Biti (Stuart Beattie), jedan od scenarista filma reditelja Stivena Somersa (Stephen Sommers), „Dži Aj Džo: Uspon kobre" (G.I.Joe: The Rise of Cobra, 2009) − kaže: „Fanovi su ti koji su od Dži Aj Džoa stvorili ono što jeste, tako da svaki put kada radite na ovakvim projektima, morate da osluškujete i shvatite šta je to što oni žele, a jedini način da to i uradite jeste da i sami postanete fan". Sledi avantura sa elementima trilera i fantastike − od azijskih planina, egipatskih pustinja, polarnih predela, sve do savremenih megalopolisa, protkana korišćenjem najnovije tehnologije i to kako one ispred, tako i one iza kamere. Zarada od preko pedeset milona dolara samo tokom ulaznog vikenda bez obzira na loše kritike, uticala je i na snimanje nastavka „Dži Aj Džo: Odmazda" (G. I. Joe: Retaliation, 2013) sa, za nijansu, manjom zaradom od prethodnika, ali i dalje blokbasterskim učinkom (to ne treba da čudi ako znamo da je producent filma bio Lorenco di Bonaventura/ Lorenzo di Bonaventura, koji je učestvovao i u box office uspehu „Transformersa", a da je jedan od izvršnih producenata bio i reditelj prethodnog nastavka, Stiven Somers, tvorac „Mumije").

Priča o Dži Aj Džou može biti poučna i van sveta šoubiznisa i zabave, kao nešto što nije samo populistički i tržišni fenomen. Nacije koje neguju svoje heroje – opstaju, one druge – sasvim nestaju ili kao Hazari, postaju deo svima znane, ali ipak − tuđe tradicije.

Add comment


Security code
Refresh