Menu

logo

Glen Duncan: Poslednji vukodlak

Piše: Željko Obrenović
Naslov originala: The Last Werewolf

poslednji-vukodlakPoslednjih godina primetna je tendencija da se glavnotokovski autori „šaltaju" na žanr. Razlozi su, verovatno, višestruki. Sa jedne strane, odrasle su nove generacije kojima pop kultura nije strana, kako u književnosti, tako i u filmu i stripu. Sa druge strane, žanrovske knjige se bolje prodaju, što nije za odmet ni za koga ko živi od pisane reči. Kakvi su rezultati? Za sada, odlični. I mada se od „mejnstrimaša" tek može očekivati da se opuste i prepuste, odnosno da umesto obrade postojećih žanrovskih arhetipova stvore svoje, ne možemo da se bunimo kako su autori savladali gradivo.

Colson Whitehead napisao je roman Zone One (u kojem se bavi zombijima), Justin Cronin Prolaz (u kojem je obradio motiv vampira), a Glen Duncan odlučio se za reinvenciju gotovo zaboravljenog vukodlaka.

Na koricama piše: Kao kad bi Bret Easton Ellis napisao Drakulu. I to, svakako, ima smisla. Duncan nije previše menjao mitologiju o čoveku vuku u odnosu na ono što smo gledali u Hammerovim filmovima, ali su zato njegov stil i narativ ono što nas u ovom romanu iznenađuje. Ako ste bacili pogled na njegov roman I, Lucifer, jasno vam je da je on jedan od onih blebetavih pisaca, koji ćaska, obraća se čitaocu, pravi silne digresije, dok su dijalozi realistični, iscepkani, prepuni pop referenci i upadanja u reč.

No, ma koliko I, Lucifer imao intrigantnu premisu, koja kao da je iz stripa Gartha Ennisa, Duncan kao da je u nekom trenutku izgubio kompas, a nije imao valjanog urednika da ga vrati na pravi put. On u intervjuima ne krije da je bio očajan zbog slabe prodaje svojih poslednjih knjiga i da je razlog što se okušao u žanrovskom romanu materijalne prirode. Ali nema razloga da mu to uzmemo za zlo. Pošto je Poslednji vukodlak sjajna knjiga.

Jake ima dvesta jednu godinu i vukodlak je, po svemu sudeći, poslednji. Ali, izgleda da večni život i nije tako privlačan kad si jedini od svoje vrste, i to ne može da promeni ni sav seks ovog sveta. Tekst koji čitamo zapravo je njegov dnevnik u kojem nam on pripoveda o događajima koji su ga naveli na suicidne misli, ali i onima iz davne prošlosti iz kojih saznajemo njegov, takozvani, origin story, odnosno kako je postao to što jeste. Knjiga je uzbudljiva, zabavna, brzo se čita i nije nešto što ćete sresti svaki dan.

Čak i da vam se Poslednji vukodlak ne svidi koliko se meni dopao, ne možete da kažete da vas Glen Duncan nije iznenadio. Jer, kako god da ste zamišljali vukodlaka u dvadeset prvom veku, Duncanova mašta vas je nadmašila. I ja mu na tome skidam kapu. A za slučaj da vam nije dosta, ne tugujte, pošto je Poslednji vukodlak tek prvi roman iz trilogije, a slede ga Talulin čopor i Krv naša nasušna.

Add comment


Security code
Refresh